Radojević: U proizvodnji uljarica ima računice

Radojević je podsetio da je proletos suncokret posejan na 215.000  hektara, ostvaren je prosečan prinos od oko 2,85 tona po hektaru i ukupna proizvodnja od oko 612.750 tona. Soja je posejana na oko 230.000 hektara, a procena je da će biti ostvaren prinos od 2,9 tona po hektaru, odnosno ukupno oko 667.000 tona. Prethodne agronomske godine prinos uljane repice po hektaru iznosio je tri tone, na ukupnoj površini od 24.809 hektara.

On se osvrnuo i na izvozne rezultate koje industrijsko bilje ima u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda.

“Srbija je u 2019. godini ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu industrijskog bilja u vrednosti od 282,4 miliona evra, odnosno 418.906 tona“, istako je Radojević i naglasio da je u odnosu na 2018, zabeleženo povećanje od 11 odsto.

Kako je naveo, u 2019. godini je izvezeno 373.837 tona industrijskog bilja u vrednosti od 153,2 miliona evra, i zabeležen je porast izvoza od 4,8 odsto. Uvezeno je 45.069 tona bilja u vrednosti od 129,2 miliona evra, odnosno 18 odsto više nego 2018. godine.

„Suficit u razmeni industrijskog bilja ostvaren je u vrednosti od 24 miliona evra. Najviše je izvezeno soje, i to u vrednosti od 64,2 miliona evra, zatim suncokreta (50,7 miliona) i uljane repice (8,8 miliona)“, rekao je Radojević.

On je naglasio da su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu industrijskog bilja u 2019. godini bile zemlje Evropske unije sa učešćem u izvozu od 59,5 odsto, zatim Carinske unije sa 20 odsto i potpisnice CEFTA Sporazuma 16,8 odsto, dok su ostale zemlje imale učešće od 3,6 odsto.

U 2019. godini iz AP Vojvodine na tržište Evropske unije izvezeno 165.277 tona semena i zrna uljarica u vrednosti 61.035.127 evra, što je 4,2 odsto od ukupne vrednosti izvoza agrarnih proizvoda iz naše pokrajine.

„U proizvodnji uljarica ima računice, nekada više, nekada manje u zavisnosti  od ponude i potražnje na domaćem i inostranom  tržištu, ukupne  globalne proizvodnje, kao i zaliha ovih kultura na regionalnim i svetskim tržištima“, rekao je Radojević.

Sekretar za poljoprivredu je naglasio značaj nacionalnih institucija koje se bave genetikom, selekcijom i oplemenjivanjem bilja, u cilju stvaranja i visokokvalitetnih sorti i hibrida suncokreta, soje i uljane repice, otpornijih na stresogene uslove i na pojavu štetnih organizama. Podsetio je da je na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo do sada stvoreno: 678 hibrida suncokreta, od kojih je 117 registrovano u Srbiji, a ostali u 24 zemlje sveta. U Srbiji su registrovane i 154 sorte soje, a u inostranstvu 192 sorte. Stvoreno je 14 sorti i pet hibrida ozime i dve sorte jare uljane repice, namenjene konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

Radojević je istako da je Pokrajinska vlada, preko resornog sekretarijata, uložila značajna sredstva za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje, ali i prerađivačkog sektora, sufinansiranjem investicija u nabavku mašina i opreme.

Takođe je naveo da je u mandatu ove Pokrajinske vlade akcenat stavljen na unapređenje sistema za navodnjavanje.

“Ukupna vrednost investicija za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje u četvorogodišnjem mandatu iznosi 3.447.895.030,10 dinara od čega je učešće Sekretarijata u investicijama 1.884.646.442,00“, rekao je Radojević i naveo da je pod zalivnim sistemima obuhvaćeno 21.106 hektara.

Radojević je naglasio i da je 2017. godine u AP Vojvodini počela izgradnja kapitalnog infrastrukturnog projekta navodnjavanja, kreditnim sredstvima iz Abu Dabi fonda. Vrednost investicije je gotovo 60 miliona evra, a njenom realizacijom kroz 30 projekata biće omogućeno navodnjavanje na oko 106.000 hektara.

„Podrška  razvoju  primarnog sektora biljne proizvodnje ogleda se i kroz konkurse za nabavku poljoprivredne mehanizacije, start ap programe podrške mladim poljoprivrednicima namanjene modernizaciji gazdinstava i unapređenju primarne i preređivačke proizvodnje“, rekao je Radojević i naveo da su mladi poljoprivrednici imali mogućnost da apliciraju za bespovratna sredstva za nabavku opreme i uređaja za hladno ceđenje uljanih kultura, uređaja za fizičku rafinaciju uljanih kultura, kao i opreme za punjenje i pakovanje ulja.

Kako je Radojević još naveo, značajna sredstva su uložena i u jačanje preradnih kapaciteta u sektoru uljarica, a pre početka primene IPARD II programa Evropske unije .

„U hladnjače, mašine, opremu za preradu uljarica i sušare za aromatično, začinsko i lekovito bilje investirano je ukupno 340.740.339,20 dinara“, rekao je Radojević.

Savetovanje „Proizvodnja i prerada uljarica“ okupilo je proizvođače uljanih kultura i prerađivače uljarica, tehnologe, predstvanike agronomske nauke i struke, kao i nacionalnih državnih institucija u Srbiji.

Prezentovane su teme i referati u oblasti primarne proizvodnje uljarica i prerade uljanih kultura. Skup je organizovala Poslovna zajednica industrijskog bilje, sa fabrikama ulja Srbije, Tehnološkim fakultetom i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.