Radojević otvorio Dan polja: Prinos strnih žita bolji od lanjskog

Dan polja je prilika i za male i za velike proizvođače da se upoznaju s novim vrstama semena i tehnologijom gajenja Instituta, i da ih stručnjaci posavetuju iz prve ruke od setve do žetve.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, koji je i otvorio Dan polja, kaže da se u svakoj sorti i hibridu ogleda znanje naših stručnjaka, a u Institutu, čiji ugled je i u državi i u inostranstvu veliki, stvoreno je oko 1.000 sorti, što domaći poljoprivrednici prepoznaju jer je to naš najveći agrarni brend. On je napomenuo da moramo imati kvalitetne sorte pšenice kao preduslov za kvalitetni rod i bolji prinos.

Seme s tavana je iza nas, a kvalitetno seme prvi preduslov za sve, kazao je Radojević.

Kako je dodapo, ukoliko se tu omane, to je teško ispraviti tokom celog daljeg proizvodnog procesa.

Poljoprivrednici su toga već dovoljno svesni i poručujem im da uvaže glas nauke i struke i savetujem im da sarađuju s ljudima s Instituta, ali i s Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi, kazao je Radojević.

On je dodao da će, kada je pšenica u pitanju, rezultati biti bolji nego lane, podaci s terena su za sada ohrabrujući.

Uveren sam u to da ćemo imati godinu bolju nego prethodnu i verujem da će se to odraziti na sve ostale poljoprivredne kulture, ne samo strna žita, istakao je Radojević, i dodao da Pokrajinski sekreterijat prošle i ove godine nikad nije izdvajao više novca za poljoprivredu.

Srđan Jovanov iz Zrenjanina gaji pšenicu, pivski ječam, suncokret i kukuruz i hektar voća, od 20 hektara koliko ima zemlje.

Pivski ječam plaćaju 17 dinara kilogram i moći će da se žanje za nedelju dana, pšenica bi mogla biti dva-tri dinara skuplja, a ispod toga ne bi trebalo da ide jer je dobro rodila, kaže Jovanov, i napominje da imaju i jedno ogledno polje Novosadskog instituta sa četiri sorte pšenice.

Milovan Kuljić iz Nove Gajdobre  je uspešan poljoprivrednik i seje NS seme.

Ove godine, za sad kod nas vreme je odlično, kaže Kuljić.

Imam 170 jutara, dodaje naš sagovornik, i za cene pitajte nadležne, ko radi domaćinski, nema očekivanja, sve nam zavisi od vremena, mi damo sve od sebe.

Vladimir Vejić sa Čeneja poljoprivredom se bavi već 15 godina.

Koliko pričaju, za sada je dobro, navodi Vejić i dodaje da se po medijima najavljuje cena žita od 16 dinara, a soja je juče ponovo pala dinar, kao i kukuruz, sad šta će biti do kraja, ne zna.

Branimir Ilkić iz Bukovca gaji soju, kukuruz i pšenicu na 60 hektara i ističe da je za sada godina dobra, a cene su niske kao i uvek. Njegov otac Mitar kaže da je stanje takvo da dogodine neće ni sejati.

Nismo zadovoljni cenama, i ne isplati nam se da radimo, te ako cene ne budu više, dogodine nećemo ni sejati, kaže stariji Ilkić.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo nedavno je proglašen za instituciju od nacionalnog značaja i na taj način je posebno prepoznat, ne samo u odnosu na državne organe nego i na međunarodnom nivou, i to će biti dodatni podsticaj za naše oplemenjivače, genetičare, selekcionare, da u novim agro-ekološkim okolnostima, misleći na globalne klimatske promene, daju svoj doprinos da bi stvorili nove sorte i hibride, koji su adekvatni u novonastalim uslovima, tvrdi Radojević.

Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Jan Turan kaže da su rad, zalaganje i požrtvovanost pretočili u prijateljsku atmosferu i pružili priliku poljoprivrednicima da se na taj način upoznaju s celokupnim radom Instituta, koji im uvek stoji na raspolaganju.

Ovo je dan kada se nauka i praksa spajaju s planovima za budućnost – istakao je Turan i dodao da je Dan polja odličan pokazatelj kako upornost može dovesti do izvanrednih rezultata i da vam pokažemo kako možemo obogatiti vaše njive, dok istovremeno produbljujemo saradnju.

Tradicija duga 80 godina pokazatelj je uspešnog rada u oblasti unapređenja sortimenta, agrotehnike i semenske proizvodnje.

Odeljenje strnih žita stvorilo je više od 466 sorti u Srbiji, a upravnik Radivoj Jeftić kaže da njihovo odeljenje ima 52 zaposlenih koji rade na stvaranju novih.

U prvih pet sorti koje se gaje u Srbiji od ukupno 184, prve tri su s našeg Instituta, iz našeg odeljenja, i mi pokušavamo da u jednom genotipu spojimo kvalitet i prinos, istakao je Jeftić.

Prema njegovim rečima, od 32 sorte koje su priznate u kategoriji poboljšivača, naših je 18, što je pokazatelj da stvaramo sorte odličnog prinosa.

Kako je dodao, ove godine je pšenicom zasejano 600.000 hektara, a ukupno gledano, 800.000 strninama, a samo kvalitet možemo izvesti na inostrano tržište.

M. Stakić