Prolećni mrazevi obrali deo roda kajsije i trešnje

Niske temperature između 3. i 4 aprila nanele su štetu ranim sortama trešnje, dok se ostalo voće provuklo i to zahvaljujući voćarima koji su na vreme preduzeli mere zaštite i zadimnjavanjem spasli rod od niskih temperatura, ali i zato što na plantažama imaju postavnjene skupe anti frost sisteme – izjavio je za “Dnevnik” stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović.

On kaže da su najmanje stradale trešnje sorte regina i karmen, dok se kod trešnje “lapins” i “eli roli” oštećenje kreće od 45 do 60 odsto.

Ranije su, naveo je, od mraza stradale kajsije u subotičko-horgoškoj regiji. Izmrzavanja se kreću od 20 do 90 odsto u zavisnosti do sorte, kvaliteta zemljišta i položaja zasada.

Prof. Keserović ističe da je baš kod trešanja u proteklih nekoliko godina došlo do najveće primene tehnologije u odnosu na drugo voće, ali da su napravljeni propusti u izbora sortimenta. - Najnižu proizvodnju trešanja imali smo 2020. godine, svega oko 14.960 tona. U prooseku, u proteklih pet godina proizveli smo oko 20.000 tona trešanja.

Kod kajsija, ističe sagovornik “Dnevnika” je karakteristično variranje obima prioizvodnje iz godine godinu usled štete od niskih zimskih temepratura i prolećnih mrazeva. - Kajsija smo imali najmanje 2020. godine, svega oko 12.750 tona, dok je, recimo, 2021. godine kajsija bilo više nego dulo, 44.077 tona. Ipak u proteklih pet godina rod kajsija u proseku je bio 32.755 tona.

Po rečima prof. dr Keserovića, niske tempeature tokom i posle mirovanja su u našim uslovima ključni faktor smanjenja voćarske proizvodnje iz godine u godinu.

- Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka štete od mraza je preventivna, a to podrazumeva izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od agroekoloških uslova, izbor lokaliteta, pri čemu osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima sa učestalom pojavom niskih zimskih temeratura i prolećnih mrazeva. Postavljanjem sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, antifrost sistema… smanjuju se rizici. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne samo u agroekološkim uslovima koje odgovaraju odabranim voćnim vrstama .

Naša zemlja je prošle godine pod zasadima voća imala oko 188.880 hektara i zabeležila proizvodnju od 1.436.121 tona, kaže prof. Keserović. Najzastupljeniji su zasadi pod šljivama, jabukama, malinama i višnjama. Prošle godine, ističe, izvezeno je voća u vrednosti od 800,1 milion dolara, što je za 24 odsta veća vrednost u odnosu na 2020. godinu.

- Ukupno smo 2021.godine inotržištu prodali 475.331 tonu, što je više za pet odsto nego 2020. godine.Najveću vrednost lane ostvarile su zamrznute maline, sveže jabuke i smrznute kupine i višnje - istakao je prof. dr Keserović.

Nažalost, ističe prof. dr Keserović, imamo mnogo podignutih zasada na neodgovarajućim lokalitetima koji neredovno donose rod, daju niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primeri za to su zasadi kajsija, bresaka ili trešanja u ravnici ili sadnja voćnjaka na zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda, usled čega dolazi do sušenja stabala.

Z. Delić