Prolećna setva se polako privodi kraju
Na srpskim oranicama ove godine biće posejano nešto manje kukuruza nego lane, oko milion i 50 hektara, dok je u 2016. ta poljoprivredna kultura bila zajesana na oko 1,2 milion hektara.
I pšenice je jesenas posejano manje – oko 530.000 hektara a preklane oko 600.000. Soje i suncokreta će biti posejano nešto više, pa bi soja trebalo da zauzme oko 200.000 hektara, a suncokret da bude posejano na oko 220.000.
"Bar tri četvrtine tih poljoprivrednih kultura skidaće se s vojvođanskih njiva", kaže direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
Setva kukuruza, kaže, već nekoliko godina polako opada, a umesto njega individualni poljoprivrednici se opredeljuju za druge useve.
"Sve više se okreću voćarstvu i drugim ratarskim kulturama, zbog profita i manjeg rizika", navodi Galetin.
Lane su, podseća, bili idealni agrometeorološki uslovi te su prinosi svih poljoprivrednih kultura bili na svetskom nivou.
"Ne bi trebalo da ove godine rod podbaci, premda se već sada vidi da vremenske prilike nisu tako idealne kao u 2016. Prošle godine kiša je zalivala useve uvek u pravo vreme pa je tako, recimo, prinos kukuruza bio 7,8 tona po hektaru, što je istorijski rezultat. I druge poljoprivredne kulture su isto tako imale prinose približno evropskim prosecima", istakao je Galetin.
On kaže da, bez obzira na to, rod ove godine ne bi trebalo da podbaci, ne očekuju se velike suše, pa će biti viška svih poljoprivrednih kultura.
Srbija je, podseća, uz Francusku i Ukrajinu, zemlja koja svojom proizvodnjom uspeva da podmiri domaće potrebe i određene količine i izveze.
"Očekuje se da od ovogodišnjeg roda kukuruza na strano tržište ode oko dva i po miliona tona jer je za domaće potrebe dovoljno između četiri i pet miliona tona", napominje Galetin.
Po njegovim rečima, viška za izvoz biće i kod pšenice, soje i suncokreta. Jedino se pribojava da bi proizvođači suncokreta mogli imati problema s nelojalnom konkurencijom jer je u Bosni na snazi bescarinski režim s Turskom kojoj su potrebne ogromne količine suncokreta.
Z. Delić
Ističe rok za subvencije
Rok za predaju zahteva za podsticaje u biljnoj proizvodnji formalno ističe 30. aprila, ali poljoprivrednici koji ih još uvek nisu dostavili Upravi za trezor trebalo bi to da urade najkasnije u sredu, 3. maja, pošto je rok produžen zbog praznika. Ipak, savet je da provere u trezoru kojem pripadaju da li će 3. maja imati tu mogućnost.
Promena u ovoj proceduri u odnosu na prethodne godine je u tome što su ranije morali da obnove registraciju poljoprivrednih gazdinstava, ali u ovoj i idućoj godini nisu u toj obavezi. Međutim, ukoliko ima nekih promena na gazdinstvima, dužni su da to prijave i u 2017. i 2018. godini. Iz Uprave za trezor apeluju na sve poljoprivrednike koji nisu podneli zahteve na vreme da ne kasne jer u tom slučaju neće ostvariti tu vrstu podsticaja.
Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru. Po jednom gazdinstvu se može dobiti subvencija za najviše 20 hektara.
Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 za regres za đubrivo.