Proleće pred Božić opasno za kajsije, breskve i trešnje
U proteklih desetak godina klima se sasvim izmenila pa umesto mrazeva i snega, tokom januara i februara imamo pravo prolećno vreme, a tokom marta naglo zahlađenje, što ostavlja posledice na rod voćaka.
Trenutno vremenske prilike od Nove godine do Božića mogu da štete ranim sortama bresaka, kajsija i pojedinim vrstama trešanja.
Profesor dr Zoran Keserović kaže za Dnevnik da nam se i ove zime ponavljaju vremenski uslovi iz ranijih godina i da je jedini lek u ravničarskom području da se prilikom podizanja plantaža ne sade rane sorte. Zbog ćudi klime, prof. dr Keserović naglašava da Srbija godišnje može da izgubi čak i 150 miliona evra.
-Trenutne vremenske prilike mogu da utiču da se ubrza obrazovanje pupoljaka kod ranih sorti kajsija, bresaka i nekih vrsta trešanja, a da bi se voće zaštitilo da do toga ne doće, ne postoji nijedna agrotehnička mera. Taman kada voće počne da obrazuje pupoljke, u martu stignu veliki mrazevi i tek začeti pupoljci izmrznu i dolazi do umanjenog prinosa – naglašava prof. dr Keserović. - Pre deset godina, 2012. godine, imali smo jaku zimu i veliki minus od čak 25 ispod nule, kada je znatno umanjen prinos na svim voćnim vrstama pa je naša zemlja izgubila oko 150 miliona evra.
Znanje i udruživanje
Poslednjih godina ljudi prepoznaju voćarstvo kao granu poljoprivrede koja je visokoprofitabilna.
Pored znanja, sve se više shvata da se voće može lakše i jeftinije proizvesti, a brže i skuplje prodati ako se udruže. Zlatne voćke Srbije su borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje.
Prof. dr Keserović procenjuje da godišnje zbog ćudi klime Srbija gubi između 60 i 125 miliona evra. Naša zemlja je 2021. godine imala iznad 1,3 miliona tona voća, od kojeg je jabuka bilo najviše do sada jer je dostignut istorijski maksimum od oko 530.000 tona . Prošla godina nije bila baš naklonjena voću pa su zbog toga prinosi na nekim voćkama bili niži, ali se očekuje, dok još ne stignu podaci od statistike, da ćemo od sezone u 2021.godini imati prihod od 590 do 600 miliona dolara.
Voćnjaci u Srbiji zauzimaju 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog obradivog zemljišta, što je malo s obzirom na klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.
Pod kajsijama imamo oko 5.700 hektara, a prosečan prinos, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 7,2 tone po hektaru. Trešnje, prema istom izvoru, prostiru se na oko 4.620 hektara, a na svakom hektaru prosečan rod je 5,9 tona. Jabuke se nalaze na blizu 25.140 hektara, a prosečan prinos je 15,1 tona po hektaru.
Z. Delić