Povrtarima treba udruženje za „crveno zlato”
Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe ođednom po deset i više tona.
U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari.Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.
Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost.Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.
– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara.
Kuvani paradajz po staroj ceni – 110 dinara
Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.
Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara: sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90.
Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.
– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.
Z. Delić
