Porodica Keler zarađuje od domaćeg pekmeza i sokova

Sa svojom ponudom su na tržištu, a prirodni domaći pekmezi od kajsija, kupina, malina, aronije i crne ribilze čine većinu proizvodnje. Asortimanom voća od kojeg nude pekmez i početnim rezultatima su zadovoljni, uz očekivanja da će proizvodnjom za koju su se opredelili obezbediti egzistenciju.  Podižu zasade voćki za koje misle da imaju tržište, a proizvode nude najviše na pijacama i raznim manifestacijama u Novom Sadu, Subotici, Paliću, Senti, Adi, Kanjiži, Bačkoj Topoli i drugim mestima.

– Domaći pekmez smo počeli da pravimo od voća koje sami proizvodimo i zasada sve sami obrađujemo i negujemo – kaže Ivan Keler. – Pod kajsijama je dva katastarska jutra, zasad je mlad – tek je treću godinu prispeo na rod. Taman kada je dospeo da postiže više, ove godine je mraz obrao sve tako da u čitavom voćnjaku nije bilo ni za jelo. Ali, znamo da u proizvodnji kajsija moramo računati i s godinama kada se ostaje bez roda.

Proizvodnja kajsija je neizvesna jer se događa da, kao ove sezone, mraz u startu sve obere. Baš kada je 350 stabala dospelo za pun rod, u martu su naišle niske temperature – minus 20, a pupoljci su već bili krenuli i sve se smrzlo, pa nije bilo ni za probu. A lane je iz mladog zasada bilo više od tone kajsija i gotovo sve je prerađeno u yemove, dok je manji deo finalizovan u domaću rakiju.

– Imamo i zasad aronije, koji smo proširili na 500 žbunova, koji je većinom kombinovan sa zasadom kajsija na oko jutro i po. Malinjak je na pola jutra, kupine su na četvrt, dok je zasad crne ribizle 300 žbunova. Zasade aronije i crne ribizle smo proširivali prošle jeseni i mislim da nismo pogrešili.

Kelerovi se aronijom bave treću sezonu, a kako vele, ova godina je bila gotovo idealna jer je bilo dosta i kiše i sunca, ali pred berbu je naišao talas tropskih vrućina pa joj je bilo i pretoplo, tako da su morali na brzinu da oberu rod jer je počela da se suši. Inače, aronija dobro trpi sušu i toplotu, međutim, ovog leta bilo je tropskih vrućina.

– Rod aronije smo na brzinu obrali, lagerovali u hladnjaču i čekamo da ga preradimo. Od aronije glavni proizvod nam je matični sok, čisto ceđena aronija, sirup sa šećerom, pekmezi s malo šećera, a počeli smo i da je sušimo. Prodajemo je kao sušenu i sušenu u medu – saznajemo od Ivana Kelera.

Ivan napominje da se proizvodi od aronije dobro prodaju, u prvom redu slatko, ali i pekmez, sirup i matični sok, što ih opredeljuje da zasad proširuju.

Mladi domaćini iz Ade su proširili zasad crne ribizle, pošto je pekmez dosta tražen. Stotinak teglica, koliko su prošle sezone napravili, brzo je razgrabljeno pa je i to bio signal da se zasad poveća. Ispostavilo se da je crna ribizla u Vojvodini veoma deficitarna, a po Kelerovim rečima, zasad su proširili da bi povećali proizvodnju soka i yema, ili da oprobaju spravljanje mešavine soka aronije i crne ribizle.

– Zasad crne ribizle koji smo podigli prošle jeseni dobro se primio i već je bilo nešto roda u prvoj godini. Kada dospe na pun rod, proširićemo preradu, uglavnom na matični sok i pekmez, jer smo videli da te proizvode ljudi traže – dodaje Keler.

Domaće pekmeze poljoprivredno gazdinstvo Keler pakuje u teglice od 370 mililitara, odnosno oko 320-430 grama, a kako ističu, u teglicama je samo čisto voće, ne samo kada su u pitanju kajsije nego i kupine, maline, crne ribizle i aronija.

– Bolja je računica kada se voće preradi u pekmez. Naše opredeljenje je da se posvetimo proizvodnji i preradi voća, a videćemo da li će biti koristi, i koliko, da li vredi da se time bavimo – kaže Ivan Keler. – Posla ima mnogo više nego da samo prodajemo voće na veliko ili na pijaci, ali je i računica mnogo povoljnija. Sveže voće se prodaje samo u sezoni, a prerađevine se mogu prodavati preko cele godine. Prva iskustva su pozitivna jer su ljudi dosta zainteresovani da kupuju i troše naše proizvode. Kasnije ćemo nastojati da se naši proizvodi nađu na rafovima prodavnica zdrave hrane, a za sada sve ide preko našeg poljoprivrednog gazdinstva. 

Ambicija mladog bračnog para iz Ade je da posao proširi na sušenje šljiva, čips od jabuka i krušaka, sušeni paradajz i još neke proizvode koje uspeju da osmisle, prema mogućnosti sušare koju su dobili zahvaljujući donaciji iz Mađarske posredstvom Fondacije „Prosperitati”. Donacija je pokrila 70 odsto vrednosti sušare, a ostalo je sopstveno učešće.     

M. Mitrović

Projekat „Ada danas“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji s „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat