Poljska primer za proizvođače jabuka
Kampanja „Jedite poljske jabuke” u medijima i na društvenim mrežama, pad cene, prerada i besplatna distribucija, spasli su proizvođače tog voća od ruskih sankcija na uvoz. Dokaz je milion tona jabuka izvezenih prošle godine i zarada od 318 miliona evra.
Srbija godišnje proizvede oko 350.000 tona jabuka. Poslednjih godina beleži se i rast proizvodnje tog voća, najzastupljenijeg posle šljive i maline. Država pomaže podizanje novih zasada, kupovinu opreme, ali još ima prostora za modernizaciju, povećanje sortimenta i ulaganje u preradu tog voća. Iskustva Poljske mogu biti primer i proizvođačima i izvoznicima.
Poljska godišnje proizvede oko četiri miliona tona jabuka. Do 2014. godine čak polovinu su izvozili u Rusiju i Evropsku uniju. Od uvođenja ruskog embarga, okrenuli su se novim tržištima – Kini i Indiji.
Državni sekretar u poljskom ministarstvu poljoprivrede Jacek Bogucki napominje da poljski proizvođači ne bi uspeli da nisu iskoristili novac iz evropskih fondova za modernizaciju proizvodnje i prerade jabuke.
U Srbiji je pod jabukom 25.000 hektara. I kod nas veliki, udruženi proizvođači, mogu da se pohvale prinosima i do 120 tona po hektaru na modernim, gustim zasadima.
"Za jedan hektar modernog zasada jabuke treba od 30.000 do 35.000 evra, od početka pripreme zemljišta dok se ne stavi protivgradna mreža, podrazumeva kvalitetan sadni materijal, sistem za navodnjavanje "kaže Kolinda Hrehorović iz Grupa za voće, povrće i jaka alkoholna pića pri Ministartsvu poljoprivrede. Već za tri-četiri godine proizvođač je vratio svoju investiciju, svoj uložen novac i posluje s dobitkom.
U Srbiji se, između ostalog, subvencioniše podizanje novih zasada, izgradnja hladnjača, skladišta, kupovina sadnica. Izdvaja se i za preradu.
" Proizvođačima je interesantna kupovina nove opreme – povraćaj 50 do 65 odsto do tri miliona dinara – za protivgradne mreže, plasteničke konstrukcije ", dodaje Kolinda Hrehorović.
Lane smo izvezli 220.000 tona i zaradili 125 miliona dolara. Čak 95 odsto naših jabuka jede se u Rusiji, ostatak odlazi u Mađarsku, Italiju, Belorusiju.
E. Dn.
