Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Poljoprivrednici da dobiju jeftiniju oprema i niže kamate

17.11.2017. 16:06 19:05
Piše:
Foto: Dnevnik (F. Bakić)

VRDNIK: Poljoprivredi je neophodna mnogo snažnija strateška pomoć i podrška države da bi agrar značajnije doprineo ekonomskom razvoju zemlje i rastu nacionalnog bruto dohotka (BDP), poručili su danas privrednici na Forumu "Hrana za Evropu" u Vrdniku.

Predsednik Srpskog privrednog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić smatra da je problem srpskog agrara što, kako kaže, Srbija ne proizvodi dovoljno, a to se, prema njegovoj oceni, odražava na mali rast BDP-a.

To je ilustrovao podatkom o rastu bruto proizvoda u Rumuniji od oko osam odsto, dok će, kaže Drakulić, u Srbiji ove godine biti 1,5 ili eventualno dva odsto.

"Moramo da podstaknemo privredu i ojačamo infrastrulkturu koja je jako važna i za poljoprivredu, posebno za selo, jer za rast BDP-a od pet posto godišnje, uz sektore energetike i rudarstva, itekako može da pomogne i poljoprivreda", rekao je Drakulić.

On smatra da poljoprivrednici moraju da dobiju jeftinu opremu sa malim kamatama na period od osam do 10 godina, te da se mora staviti u funkciju stotine hiljada hektara neobrađenog zemljišta.

Direktor "Perutnine" Miloš Panjković podržao je izradu strartegije "Srbija 2040" Ekonomskog instituta i SANU i ukazao na ključne probleme koji moraju biti rešeni kako bi poljoprivreda kao resurs mnogo značajnije doprinela razvoju zemlje.

Panjković je naveo kako Srbija trenutno troši 16 kilograma pilećeg mesa po glavi stanovnika, dok je taj prosek u Evropi 24 kilograma, a tržište u Srbiji je, prema njegovoj oceni, sve manje i stalno opada.

On je ukazao i da Evropska unija Srbiju "nelogično i neopravdano" drži u režimu vakcinacije na pojedine stočne bolesti i uslovljava kao "graničnu zonu Evrope", mada bi, ocenjuje, bilo logičnije da su to članice EU Grčka, Rumunija ili Bugarska.

Direktor za naučno istraživački razvoj Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naveo je da prehrambena industrija čini 23 odsto domaće prerađivačke industrije, ali je problem, kaže, što i poljoprivreda i agrobiznis u celini ne doprinose ekonomskom rastu zemlje i nemaju dodatu vrednost.

Piše:
Pošaljite komentar