Pet srpskih vinarija u projektu Evropske unije
Primena dobre poljoprivredne prakse i organske proizvodnje u vinogradarstvu naziv je projekta koji je prošle godine uspešno realizovan u Srbiji uz učešće pet vinarija iz različitih vinogorja - Čokot – Radovan iz okoline Aleksandrovca, Janko iz Smederava, Jović iz Knjaževca, Vinum iz Sremskih Karlovaca i Izba iz Niša. Finansirala ga je Evropska unija kroz program „Saveti za mala preduzeća“, koji spovodi Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Ministarstvom privrede republike Srbije.
Kako se moglo čuti od predstavnika Delegacija Evropske unije u Srbiji Nicole Bertoliniija na prezentaciji rezultata Karlovačkoj gimnaziji, u pitanju je najbolji projekat u poslednjih deceniju i po na zapadnom Balkanu koji je povezao stručnjake sa proizvođačima što dovodi do uspeha.
-Cilj ovog projekta je promocija dobre poljoprivredne prakse kao suštine bilo koje poljoprivredne delatnosti i organske proizvodnje koja proizilazi iz te dobre prakse – rekao je Miloš Marković iz firme Bio – Vin koja je bila nosilac projekta. - Stanje u vinogradima u Srbiji je takvo da su nam potrebne nove progresivne metode. Vinogradi su u takvoj kondiciji da već posle 10- 20. godine eksploatacije jesu ekonomski gledano u padu, a vinogradi u svetu bez problema žive 70-80 godina. Težnja je da kroz neke nove inovativne metode, a u stvari stare, unapredimo vinogradarstvo kod nas.
Projekat je realizovan praktično od marta do oktobra 2021. godine. Podrazumevao je temeljan i redovan obilazak pet vinarija koje su učestvovale u projektu Evropske banke i Ministarstva privrede Srbije i savetovanje proizvođača.
-U zavisnosti od fenofaze vinove loze te posete nekad su bile učestalije, a nekad ređe – kaže Marković. - Od aprila do jula smo odlazili minimum po četiri puta u svaku od njih, u toku meseca, moglo bi se reći, jednom nedeljno trudeći se da postignemo zadovoljavajući rezultat. Godinama se bavim savetovanjem u vinogradarstvu i moje zapažanje je da rezultat zavisi od toga koliko se često sa proizvođačima izlazi na teren.
Prema izjavama učesnika u projektu, edukacije i saveti ostavili su dobar utisak na njih. Preorijentacija sa konvencionalne na organsku proizvodnju, što je očekivani efekat projekta, u delu proizvodenje izvesna je u vinariji Vinum, a vinarija Jović je uveliko u procesu konverzije.
-U odnosu na ranija vremena poslednjih godina u Srbiji vide se pomaci ka orijentaciji vinogradara prema organskoj prozvodnji. Veoma je bitno da ljudi iz ubeđenja počnu takvom proizvodnjom da se bave, a ne zbog trenda, marketinga ili materijalnog interesa. Treba svima da nam bude u interesu da radimo sa biljkom ispravno, kao i sa zemljom. Određeni parametri kao što je kvalitet humusa u Vojvodini, koji je u padu, kazuju da nešto u našim metodama nije kako treba i naš pristup treba da se menja. Potrebno je da stavimo prst na čelo i vidimo šta možemo da promenimo. Veoma je bitno i to šta ćemo generacijama posle nas da ostavimo, kako će ta zemlja da izlgeda posle, a ne da ne gledamo samo nas.
Zorica Milosavljević