Paori se okrenuli prema suncokretu

Poljoprivrednici su za najvažniji posao u godini imali idealne vremenske uslove, toplu klimu, bez padavina i vlažnu zemlju u dubljim slojevima oranica, pa se može reći je setva protekla baš kako treba.

Međutim, ratare sada zabrinjavaju visoke dnevne temerature i suvi površinski slojevi zemlje pa bi kiša dobrodošla da ubrza nicanje semena.

U „Žitima Srbije” kažu da se precizni podaci još prikupljaju , ali po rečima direktora Vukosava Sakovića, evidentno je da su ratari „izašli iz kukuruza” i zbog lanjske suše se okrenuli drugim poljoprivrednim kulturama .

– Ove godine ćemo imati pod suncokretom između 240.000 i 250.000 hektara, što je svojevrstan rekord, do sada nezabeležen. Pod kukuruzom će biti 900.000 hektara, što je 70.000 hektara manje nego lane – kaže Saković, i podseća na period kada smo kukuruz sejali na čak 1,2 miliona hektara. 

Prošlogodišnja suša uticala je i na to da soje bude posejano manje, navodi direktor „Žita Srbije”, naglašavajući da su očekivanja da će ta uljarica zauzeti 220.000 hektara, a čak 90 odsto površina biće u Vojvodini.

Podsećamo na to da je jesenas pšenica posejana na 675.000 hektara, što je znatno povećanje u odnosu na 2016. godinu, kada je ovršena s 590.000 hektara.

– Imamo pod pšenicom površine kao pre 20 i više godina – kaže Saković, ističući da su poljoprivrednici posejali više žita jer dospeva već u junu, pre velikih vrućina, ali i što pšenica donosi prvi prihod u godini. Jesenas je, podseća Saković, posejano i 52.000 hektara uljane repice. Po rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslava Kiša, ratarima je tokom setve stizalo 4.000 dinara podsticaja od države za biljnu proizvodnju, obezbeđenih za one koji obrađuju do 20 hektara, a izostalo je gorivo po povlašćenim cenama.

– Na području Subotice, kao i svake godine, najviše je posejano kukuruza, pa suncokreta i onda soje – kaže Kiš. – Na severu Bačke dosta njiva ima i pod uljanom repicom u odnosu na druga područja.

– I u Banatu setva je završena, ili je na samom kraju – kaže Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori”. – Setvu je obeležilo istovremeno  sejanje i kukuruza i soje i suncokreta, ali i šećerne repe, čija je setva kasnilo zbog hladnog marta. Na području opštine Kovačica, čije je atar 21.000 hektara, najviše će biti kukuruza, a slede suncokret, soja i šećerna repa, a u pančevačkoj opštini, od 60.000 hektara, suncokret je zauzeo najviše mesta, pa tek onda kukuruz i repa i na posletku soja.  

Zorka Delić

– Šećerne repe je ove godine posejano na  oko 50.000 hektara, što je manje nego u prošlogodišnjoj setvi, kada se vadila sa 60.000 hektara – ističe direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović. – Tu jaru kulturu pratila je i kasnija setva. Sejala se u aprilu, premda je optimalan rok mart, ali su sneg, mraz i hladnoće pomerile rok.

Po njenim rečima, jeftin šećer – u neki radnjama kilogram je nepunih 60 dinara – uticao je na to da ove sezone pod repom budu manje površine.

– Fabrike šećera nisu mogle da ratarima nude dobru cenu u uslovima kada cena šećera na svetskom tržištu pada. Zato su repu posejali veliki proizvođači, koji uz potpunu agrotehniku dobijaju veće prinose i dobru digestiju, dok su se manji poljoprivrednici okrenuli drugim kulturama – naglašava Olga Čurović.