Ovčarstvo se unapređuje podsticajima iz državne kase

Ohrabrujuće je da se povećava i broj umatičenih stada autohtone rase čokanske cigaje, jer prema podacima direktora Poljoprivredne stručne službe Senta Josipa Češljara za nekoliko godina broj umatičenih stada čokanske cigaje sa četiri do sada se uvećao na deset.

Kakvo je stanje u ovčartsvu, moglo se čuti na prošlonedeljnom susretu banatskih ovčara koji je priredilo udruženje uzgajivača ovaca „Čokanska cigaja“ u Sanadu kod Čoke. Trenutno je umatičeno 1.040 grla čokanske cigaje, od čega 810 u opštini Čoka, a ostalo na području Mokrina, koje pripada Gradu Kikindi, ali je mnogo više neumatičenih stada. Zemljoradnička zadruga „Greda“ iz Bašaida u saradnji sa stručnjacima angažuje se na umatičenju stada, ali mr Dragutin Kovalek ukazuje da za proces umatičenja treba prilično vremena.

- U Vojvodini se zadržao jedan broj populacije domaćih autohtonih rasa ovaca koje su adaptirane na ove klimatske uslove, međutim, zbog nedostatka praćenja njihove proizvodnje vremenom je došlo do meleženja i ukrštanja sa drugim rasama, ali se teži tome da se autohtone rase prate i očuvaju. Pokazalo se da autohtone rase veoma dobro opstaju na ovim prostorima. Naša zadruga radi matičenje, s tim što je momentalno prisutna čokanska cigaja. Za nju je karakteristično da se najbolje prilagodila ovim uslovima, ali i pored toga što je sve veći problem da nema dovoljno pašnjaka koji su bogati zelenom masom, čokanska cigaja veoma dobro opstaje i daje solidne rezultate u uzgoju u tako otežanim uslovima. Poteškoća u našem radu je u tome što nepostoje reprocentri i nepostoji toliki broj grla koja bi mogla da ostanu za dalji priplod. Mi se sukobljavamo sa tim problemom da je sve veći broj ovaca nemoguće umatičiti zbog toga što dolaze u srodstvo – ukazuje Kovalik.

On dodaje da je matičenje tih početnih grla dosta komplikovano i zbog toga uvek predlažu proizvođačima koji se već opredeljuju za uzgoj čokanske cigaje, da negde nabave jedan broj kvalitetne čistokrvne čokanske cigaje sa kojima bi počeli da proizvode priplodna grla i da održe ovu rasu.

- Čokanska cigaja je veoma žilava autohtona rasa ovaca, otporna na zimu, lako se jagnji, ima veliku plodnost i zbog toga joj se ljudi sve više vraćaju, i pored toga što se na tržištu traži mesnatija rasa sa većim procentom mesa, ali je problem kod naših proizvođača čokanske cigaje da im nedostaju priplodna grla kojim bi bržim tempom mogla da se poveća populacija. Sam postupak umatičenja stada traje od 15 do 24 meseca, ako postoje osnove za taj postupak, a to je da postoje pedigrirana priplodna grla, da postoje grla koja su negde već bila praćena. Ako se krene od nulte generacije, period je duži, zbog toga što se kvalitetno grlo tek posle treće generacije smatra kvalitetnim – naglašava Kovalik.

Nekada je čokanska cigaja preovlađivala pašnjacima na severu Banata, dok su znatno veće površine bile pod pašnjacima nego sada. Pašnjaci su korišćeni za napasanje čokanske cigaje, međutim, u novije vreme kada su mnoge pašnjačke površine privedene intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, stočari su prinuđeni da cigaje drže u stajama, ali prema uveravanju Kovalika, takav uzgoj ne daje rezultate i zbog toga je smanjen broj grla ove autohtone rase, pa se na području severnog Banata kreće između 6.000 do 8.000 grla.

Miloš Milanov iz Sanada, koji neguje stado čokanske cigaje i prvi je čovek Udruženja „Čokanska cigaja“, predočava da je njegovo stado najbrojnije, te da kod njega i Đorđa Kneževića ima nešto više od 200 grla, a da je skroman broj cigaje u čitavom regionu severnog Potisja.

- Prethodnih godina čokanske cigaje je bilo još manje, ali smo uspeli da malo povećamo broj. Čokanska cigaja je nastala i priznata kao autohtona rasa na ovom podneblju, pa bi trebalo da je zadržimo. Čokanska cigaja i opstaje zato što je ekonomična, može da opstane na bilo kakvoj travi, na ispašu može da se tera skoro cele godine. Dosta je otporna ovca, zbog toga je i opstala u ovom regionu, jer je naš severni deo Banata najsuvlji. Do sada smo kao i svi ovčari za umatičena grla dobijali podsticaj od 7.000 dinara godišnje, a ove godine obećano je i već smo podneli zahteve da dobijemo još 4.500 dinara za podsticaj za očuvanje genetskih resursa čokanske cigaje. Nadam se da će biti rzaumevanja i da će država s tim dodatnim podsticajnim sredstvima pospešiti uzgoj čokanske cigaje. Znači mnogo koliko god da dobijemo, olakšava nam proizvodnju – ističe Miloš Milanov.

Ekstenzivan način držanja čokanske cigaje ispašom od ranog proleća do kasne jeseni, takođe nosi troškove, ukazuje Milanov. Prema njegovom uveravanju i ispaša košta, jer se na pašnjaku morao bušiti bunar, a treba uz stado imati i dobrog čobana koji je prisutan 24 sata.

- Snalazimo se i nekako za sada čokanska cigaja izdržava sve uslove i nedaće, a i mi se trudimo da opstane – napominje Milanov.

Čokanin Todor Golić ima stado od preko stotinu grla čokanske cigaje. On cigaju na prvom mestu drži iz ljubavi, pa posle sve ostalo.

- Dok je državnih subvencija još je bolje, ali sušne godine nam predstavljaju sve veći problem za ishranu, jer je malo slabija trava, ali uvek se izgura nekako, biće bar kukuruzovine. Čokanska cigaja je naša priznata autohtona rasa koja bitiše već stotinama godina. Podnosi sve teške, da ne kažem surove uslove našeg podneblja, zato što imamo ekstreme zime i leta, dosta ledine i pašnjaka. Čokanska cigaja ima dobre noge, dosta je otporna na bolesti, dobro opstaje jer se prilagodila našim uslovima. Za unapređenje čokanske cigaje i ovčarstva uopšte, bitno je da se na vreme isplaćuju utvrđene subvencije. Sada isplata subvencija stalno kasni, uvek se nalaze neki novi razlozi da se isplata oduži – ukazuje Golić.

Ovčar iz Čoke naglašava da su subvencije korisne, samo još da se isplaćuju na vreme, jer tek nedavno su dobili subvenciju za prošlu godinu.

- Kad mi prijavimo priplodne ovce do jula, onda čekamo inspekciju da iazđe u novembru mesecu da napravim zapisnik, pa mi posle imamo pravo na subvenciju. Javlja se problem što su one visoko sjagnjene ovce u novembru, pa treba da ih hvatamo i obaramo, umesto da se taj posao obavi čim podnesemo zahtev i da dobijemo novac, što bi bilo normalno i korisnije i za nas i za državu – smatra Golić.

Čokanska cigaja je autohtona rasa kombinovanih svojstava, ali sada se mahom drži zbog jagnjetine, pošto vuna ne treba nikom ili prema rečima Golića, treba, ali za yabe! Prodaja jagnjadi jedino obezbeđuje zaradu, a nema ni muže, pošto nema organizovanog otkupa ovčijeg mleka, pa se ne praktikuje, a možda bi i bilo muže i zarade od mleka, ako bi se otkup organizovao.

- Stado konstantno proširujem sopstvenim snagama iz sopstvene selekcije, što je najisplativije. Priplodne ovnove kupujem, a svu žensku jagnjad zadržavam za proširenje stada – objašnjava Golić.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović

Projekat “Čoka transparentno” realizovala je “Panonija media” u saradnji sa “Dnevnikom”. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.