Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

O FINANSIRANJU AGRARA U PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE Troškovi proizvodnje visoki, cene proizvoda niske

16.03.2024. 12:43 12:47
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Finansiranje poljoprivrede bila je tema ovonedeljnog skupa upriličenog u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) u nameri da poljoprivredici uoči prolećne setve dobiju informacije na koje finasijske izvore mogu da računaju u 2024. godini.

O ovoj temi govori se svake godine jer su finansije u poljoprivrednoj proizvodnji najsloženiji problem u domaćem agraru zbog sporog obrta kapitala, visokih troškova proizvodnje i nestabilnih cena poljoprivrednih proizvoda.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine već je počeo da objavljuje konkurse za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji i za mesec i po dana, kako je navela pomoćnica sekretara u Sekretarijatu za poljoprivredu Dragica Ilić, trebalo bi da budu raspisani svi konkursi predviđeni za 2024. godinu. Kazala je da je u agrarnom budžetu APV za poljoprivredu ove godine obezbeđeno 9,5 milijardi dinara.

- Novina je što smo krenuli u promocije konkursa po lokalnim samoupravama jer želimo da ostvarimo direktan kontakt sa zemljoradnicma i da od njih čujemo šta da uvedemo u budućim konkursnim linijama.

U agrarnom budžetu APV za poljoprivredu ove godine obezbeđeno 9,5 milijardi dinara

Sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Mladen Petković ukazao je da poljoprivredna proizvodnja beleži rast fizičkog obima od devet procenata i da prošlu godinu karakteriše visoka cena troškova proizvodnje i niska cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda. - To bi trebao da bude razlog da se poljoprivrednici okrenu preradi i dobiju u višoj fazi proizvodnje skuplji proizvod. Ujedno, to bi dovelo i do toga da Srbija postane prerađivačka baza umesto zemlje koja raspolaže samo sirovinama.

Petković je ukazao i da najviše izvozimo hranu za pse i mačke pa tek onda kukuruz i pšenicu ,a da najviše uvozimo semenski kukuruz, svinjsko meso i soju.

Z. D.

 

Piše:
Pošaljite komentar