Nova tehnologija u agraru zasipa bujicom informacija
Poljoprivredna proizvodnja jedna je od najnepredvidljijih privrednih delatnosti jer se odivija na otvorenom i u značajnoj meri zavisi od faktora na koje se ne može uticati.
Čak i ako se posmatra samo jedna njiva – nepredvidljivost klimatskih uticaja, kvalitet zemljišta, prisustvo bolesti i štetočina neretko dovode do toga da se očekivanja poljoprivrednika značajno razlikuju od realnosti.
Da bi se u potpunosti razumelo kako treba upravljati zemljištem, neophodno je uzeti u obzir nekoliko stotina ili čak nekoliko hiljada faktora. U poljoprivredi ne postoje dva identična slučaja ili slična okruženja gde bi se sistemi mogli uspešno testirati. Zato su danas poljoprivredni proizvođači primorani na to da se okrenu novim tehnološkim dostignućima da bi obezbedili profitabilnu i održivu proizvodnju u uslovima intenzivne eksploatacije zemljišta.
– Poljoprivrednici shvataju da uvođenje modernih tehničkih sistema, odnosno tehnoloških metoda, doprinosi smanjenju troškova proizvodnje i povećavanju produktivnosti – kaže docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na Departmanu za poljoprivrednu tehniku dr Marko Kostić. – Tehnika koja je danas dostupna poljoprivredi dovedena je do savršenstva, a komunikacija između mašina u realnom vremenu omogućava bolju kontrolu procesa izvođenja agrotehničke operacije.
Ipak, ukazuje Kostić, osim prednosti, nova tehnologija zadaje i dodatne probleme zemljoradnicima, koji često ne mogu da se izbore s ogromnim količinama informacija koje ih doslovno zatrpavaju, pa nisu u stanju samostalno da razviju mehanizme za njihovu odgovarajuću upotrebu.
– Zbog te činjenice, vodeće IT kompanije ulažu velike napore da bi se poljoprivredni informacioni sistem integrisao u funkcionalnu celinu prihvatljivu za svakog korisnika – ističe Kostić. – To, zapravo, znači da se radi na izradi rutina koje će povezati podatke s raznih mernih stanica i, na osnovu vremensko-prostorne analize, generisati pouzdane preporuke. Ukoliko podaci korisniku ne daju korisnu informaciju, ne može se govoriti o njihovoj upotrebnoj vrednosti. S obzirom na to da su razvijeni mnogi internet pretraživači za brzo pronalaženje stranice koja je nekome potrebna, nema razloga da se isto ne desi jednog dana i u poljoprivredi, kada korisnik bude želeo da sazna kakvo je stanje nekog klimatskog ili zemljišnog parametra.
Princip „jedan parametar – kompletno rešenje“ nije primenljiv u slučaju precizne poljoprivrede jer je podložna značajnim vremenskim i prostornim varijacijama.
– Svaka lokacija sa svojim specifičnostima – zemljište i okruženje, u okviru precizne poljoprivrede zahteva optimalan tretman s više inputa. Softverska rešenja u okviru precizne poljoprivrede su korisna za prikupljanje, skladištenje, obradu i vidljive podatke, ali još uvek nisu nađena rešenja koja su u stanju da pruže kvalitetne odluke. Za kvalitetno donošenje odluka neophodno je dugogodišnje iskustvo, intuitivnost u pojedinim situacijama, što računar ne poseduje, ali pre svega činjenica da računar nije u mogućnosti da direktno na terenu utvrdi pouzdanost izmerenih vrednosti da bi potvrdio stvarno stanje – objasnio je Kostić.
Docent dr Kostić ukazuje na to da je digitalna poljoprivreda već realnost u nekim oblastima: na primer GPS navigacija, VRT đubrenje, zaštita bilja.
– Još nema automatizovane obrada podataka i kompletno integrisane mreže podataka, ali ni to više nije daleka bućnost. Sistemi su sposobni da primaju i šalju informacije putem odgovarajućih senzora i komunikacionog hardvera i obavljaju automatizovane operacije, mada je u poljoprivredi potrebna pre svega ljudska inteligencija, a ne veštačka – veli Kostić.
Z. Delić