Nema više prevelike potražnje za brašnom

Direktor  preduzeća DEM iz Kulpina, najvećeg mlina u Pokrajini, Mihal Dovičin, kaže da u pogonu pšeničnog mlina i mešaoni stočne hrane ne postoje otežavajuće okolnosti koje bi poremetile snabdevanje tržišta brašnom za domaćinstva niti distribuciju stočne hrane farmama i maloprodaji.

– Premda je na početku epidemije bila povećana potražnja za brašnom, sada toga nema – navodi Dovičin. – Jedino što nemamo ambalažu za pakovanje od kilograma, ali očekujemo da se i ta proizvodnja stabilizuje jer sve donedavno najviše se tražila ambalaža za 25 kliograma brašna. Pšenicu kupujemo na našem tržištu pa je u tom delu posla sve kako treba da bude. Već je uveliko počeo i izvoz brašna za Kosmet, dok trgovanje tom namirnicom sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, BiH... sada ponovo ide bez zastoja, posle zabrane izvoza brašna desetak dana. Domaće količine pšenice su prevelike u odnosu na naše potrebe, pa nas treba pustiti da meljemo i brašno prodajemo izvan zemlje. 

Dovičin je naveo da je pogon pšeničnog mlina opremljen tehnologijom koja može za 24 časa da samelje 300 tona žita, a kapacitet pogona stočne hrane je deset tona na sat.

Dovičin navodi da se ni u proizvodnja stočne hrane za živinu, svinje i goveda nije ništa promenilo, da se kupuju uobičajene količine i da farmere ni maloprodajne poljoprivredne apoteke nije bila uplašila novonastala situacija zbog koronavirusa, pa je potražnja kao i pre epidemije.

– Nismo uočili jagmu za stočnom hranom već su se farmeri  snabdevali onoliko koliko treba za kraći period – ističe Dovičin.

Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski kaže da na tržištu ima da se kupi stočne hrane, ali da stočarima ponestaje kabaste hrane i da s nestrpljenjem očekuju da krajem meseca počnu prvi otkosi deteline.

– Lageri nam se polako smanjuju, i ujedno se pribojavamo da će fabrike stočne hrane podići cenu koncentrata – navodi Sanja Bugarski.

Istovremeno, „Agroprofit”, u čijem je sastavu i Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa, zamolila je Vladu i Ministarstvo poljoprivrede da intervenišu da bi  se što pre završila razmena merkatilnog kukuruza za živu junad.

Ipak, najveće zadovoljstvo predstavlja mu to što je svih stotinu radnika DEM-a zdravo i pridržava se mera zaštite, koje je preduzeće uvelo čim je epidemija izbila.

– Odmah pri ulasku meri im se telesna temperatura bez kontakta, zatim prolaze kroz podnu dezobarijeru, imaju maske, rukavice i dezinfekciona sredstva. U trpezariju ne ulaze svi ođednom, već u grupama, gde su na udaljenosti jedni od drugih – navodi Dovičin. 

U mlinu „Banatski klas” u Bavaništu situacija je ista, s tim što taj mlin melje žito za ljudsku ishranu i za stočnu hranu, i ne bavi se proizvodnjom druge hrane za životinje.

– Oko 35 radnika dolazi na posao svaki dan, jedino što smo skratili radno vreme, ali, opet, kapacitet mlina je iskorišćen sasvim pa se svakodnevno samelje 170 tona brašna za domaćinstva i za hranu za stoku – kazao je Dalibor Stojinov. – Ni u isporuci se nije ništa promenilo, snabdevamo trgovinske radnje, poljoprivredne apoteke i radimo direktnu prodaju za domaće farmere.

        Z. Delić