Na tržištu veštaka nema nameštanja cena

Podsećanja radi, rabat je umanjenje prodajne cene koju prodavac odobrava kupcu ukoliko kupac kupi određenu količinu robe ili zadovolji određene uslove.

KZK je analizirao veletrgovinu veštačkim đubrivom u Srbiji u periodu od 2017. do 2019. godine, a razlog je bio rast cena u prvoj polovini 2019. godine i stečaj vodećeg proizvođača HIP „Azotara”.

Kako se konstatuje, proizvodnja veštačkih đubriva u trogodišnjem periodu (2017–2019) imala je rastući trend, iako je u tom periodu jedan od najvećih proizvođača HIP „Azotara” otišla u stečaj.

Konstatovano da je uvoz đubriva u 2019. bio 60 procenata veći u odnosu na 2018. godinu, kao i da su u Srbiju đubriva pretežno stizala iz Rusije.

U analizi se navodi da su u ukupnom uvozu azotna i složena đubriva činila do 90 procenata, kao i da je u posmatranom periodu povećan i izvoz đubriva. Kako se navodi, u 2019. godini izvoz je bio 29 procenata veći količinski, što je vrednosno 51 procenat više nego 2018. Istaknuto je i da je izvoz azotnih đubriva u trogodišnjem periodu prepolovljen. Pokrivenost uvoza izvozom u tom periodu povećana je s 50 procenata 2017. godine na 65 procenata u 2019, što je objašnjeno stabilnim rastom izvoza i promenljivim trendom uvoza. Analizom je utvrđeno i da je prosečne uvozna cena u te tri godine povećana 13 procenata, a izvozna 16 odsto.

Ukupno tržište veštačkih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 806.000 tona, a na njemu najveći promet ostvarili su „Eliksir grupa”, „Promist” i „Phosagro”. Tržište azotnih đubriva od toga je iznosilo 390.000 tona, i to najviše uvoznog đubriva urea, koja je činila 60 procenata tržišta azotnih đubriva. Kao najveći uvoznici uree, navedeni su „Phosagro”, „Euroćem” i „Agroglob”.

Tržište složenih veštačkih đubriva Srbije procenjeno je na 400.000 tona, a oko 75 odsto tog tržišta su NPK đubriva. Najznačajniji učesnici na tom segmentu tržišta bili su kompanije „Eliksir” i „Promist”.

Uvesti rabat

Trgovcima veštačkim đubrivom na veliko koji nemaju rabatnu politiku pa cene određuju u direktnim pregovorima s kupcima, KZK je preporučio da usvoje rabatnu politiku u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

„Transparentnim i blagovremenim objavljivanjem rabatnih skala poljoprivredni proizvođači bi bili u mogućnosti da donesu racionalnu odluku prilikom izbora dobavljača đubriva, te da smanje sopstvene troškove i povećaju efikasnost”, kontastovala je Komisija.

KZK navodi da je analizom potvrđena inicijalna hipoteza da je tokom tri posmatrane godine prosečna cena đubriva imala rastući trend. Cena azotnih đubriva za tri godine porasla je 13 procenata, a najzastupljenije uree ukupno 17 odsto. U analizi je primećeno da je cena uree posebno rasla u drugoj polovini 2018. godine, kada je „Azotara” prestala da je proizvodi.

Analiza je pokazala i da su prosečne cene složenih đubriva, za razliku od azotnih, imale negativan trend, što se objašnjava činjenicom da se ta đubriva u značajnoj meri plasiraju iz domaćih izvora.

U zaključku analize, KZK navodi da nisu identifikovane tržišne slabosti koje bi mogle ukazati na potrebu dodatne regulacije tržišta veštačkog đubriva u Srbiji.       

Z. Delić