Na 40 odsto njiva u Vojvodini humusa samo jedan odsto

Od šezdesetih godina izgubili smo najmanje milion hektara obradivog zemljišta.Četrdeset odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa,a nekada je prosek bio četiri Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija zemljište nabijaju i ispošćuju, pa stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka.

Predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje. Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište,dr Luka Radoja istače da je praksa pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje.

-Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto-naglašava dr Radoja.

Ukazao je i na to da se mora uspostaviti ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje.

-Zemljište, šuma i voda su sudbinski povezani.-kazao je i dodao da kada nanesemo štetu jednom od ovih elemenata, ugrožavamo i ostale. -Dvadeset četiri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz moderne poljoprivrede. U trci za profitom čovek je zaboravio da resursi nisu nepresušni i da novac ne može da se jede -podvukao je dr Radoja.

Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Snežana Simić istakla je da je to posebno važno zato što se unosom te materije, popravlja stanje, odnosno da se zemljištu vraćaju funkcije.

-Time se čuva njegova struktura,a to je posebno značajno zbog veze sa drugim oblicima degradacije,npr.sa erozijom-objasnila je Simićeva.

Ministartvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo deset odsto poljoprivrednika to koristi.U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.

Prof.dr Snežana Janković sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ukazala je da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da se pomoću analize mogu ostvariti najveći prinosi uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.

Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom. To su prepoznale i najveće svetske prehrambene kompanije,a poljoprivrednicima bi to uskoro mogla da bude licenca za saradnju sa njima.

Direktorka „Nestle Srbije” Marjana Davidović kaže da je zelena agenda velika tema svih velikih kompanija danas i da se ulažu velika sredstva da bi se postiglo to da se njihovi dobavljači mogu baviti regerativnom poljoprivredom kako bi konkurisali za subvencije EU. Nažalost mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja u koju se unose podaci o agrotehničkim merama i prinosima,na osnovu čega se planira naredna setva.

Zbog toga je inicijativa Naleda da se zakonski uredi digitalna verzija Knjige polja.

Predsednica Odbora za hranu i poljoprivredu Naleda Tamara Penjić rekla je da je to .izuzetno značajno za lokalne samouprave i za upravljanje opštinskim zemljištem,pre svega zbog poljoprivrede,zbog što većeg iskorišćenja potencijala i naravno zbog ekoloških razloga

Z. Delić