LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE ODLIČNO USPEVA NA BANATSKIM POLJIMA Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za PAORSKU ZARADU

U ataru Bavaništa u opštini Kovin kamilica je počela da se bokori, ali ne u onoj meri koliko bi trebala da bude za ovo doba godine.

– Za sada kamilica loše izgleda, ali ima nade da se popravi i da do polovine maja, kada se kosi, bude gušća i duža, ukoliko bude kiše, kako se sada najavljuje - kaže za „Dnevnik” dugododišnji proizvođač lekovitog bilja Mile Stojković. - Kamilica se seje u septembru i tokom zime treba da krene da bokori. Voli zimu, sneg i mraz i do polovine maja treba da dostigne od 40 do 50 santimetara. Kosi se specijalnom mašinom, koja skida cvet – glavicu, koja ide u čaj. Po jutru, u proseku, može da bude oko 150 kilogarama cveta, a prosečna cena kilograma kamilice se sada kreće oko 850 dinara.

Oko kamilice, kaže Stojković, nema velikog posla, seje se i kosi, i to je sav trud, kada su obaveze prema ovoj lekovitoj biljci na njivi.

– Jedino kada se cvet pokosi, treba da je perem u proizvodnom pogonu gde je i sušim i prerađujem i onda šaljem kupcima koji dalje kamilcu stavljaju u filter vrećice, pakuju i izose na tržište.

Stojković napominje da ne prodaje celokupan rod kamilice, jer jedan deo ostavlja za seme, pa cvet prerađuje na poseban način za narednu setvu lekovitog bilja.

Za lekovite biljke je značajno da na otvorenim poljima bude zaštićeno od hemijskih preparata koje ratari koriste na susednim parcelama za zaštitu svojih useva. - Bitno je da na mehanizaciji imaju zaštitu da hemija ne bi otišli na bilje, jer ukoliko se to dogodi, otkupljivač takvu robu ne prima - kazao je Mile Stojković. - Lane sam imao štetu, jer je analizom ustanovljeno da kamilica sadrži hemikaliju kojom je prskana pšenica i vraćena mi je nazad. To je veliki problem proizvođača lekovitog bilja , pošto ima dosta takvih slučajeva da se zarada izgubi zbog tuđe nebrige.

Za razliku od kamilice, menta i peršun lišćar zahtevaju više rada na polju.

To su, napominje, dvogodišnje biljke, menta se sadi u oktobru, a lišćar se seje u proleće, kose se dva puta, juna –jula i u sepetembru, po redovima se špartaju a ručno okopavaju po brazdi, što znatno uvećava troškove proizvodnje zbog skupe radne snage. - Lane je bila odlična godina za mentu jer je bilo kiše, pretprošla loša, a ni ova ne obećava prosečne prinose, mada još ima vremena do prve kosidbe da mente bude više, ukoliko stigne preko potrebna kiša.

Mile Stojković kaže da osušene mente može da bude oko 1.500 kilograma po jutru. A peršuna lišćara oko 600 kilograma osušenog. Njega seje žitnom sejalicom, a pre setve zemljište priprema kao što treba kada se seju žitarice. Po jutru treba 15 kilograma semena, čija je cena oko sedam evra.

- Cena kilograma peršuna trenutno je niska - ističe Stojković. - Košta svega 300 dinara, a trebalo bi da bude skuplji. Verovatno ga na tržišti ima više nego što su potrebe potrošača.

Z. Delić