Kukuruz na 950.000 hektara, soja 240.000 a suncokret 245.000

Ukoliko vreme posluži, tokom ovog vikenda prolećna setva će biti i završena, mada vremenski uslovi nisu baš pogodovali ratarima. Prvo je tokom aprila bio sušni period, a onda hladno, vetrovito i kišno vreme. Ipak, ratari su našli vreme i posejali useve. Posle padavina koje su dobro došle, semena su počela da izlaze iz zemlje i usevi se mogu primetiti duž njiva. Prema podacima Poslovnog udruženja “Žita Srbije”, setva je najvećim delom obavljena i u pogledu zasejanih površina nema odstupanja u odnosu na predviđanja “Žita Srbije”.

- Kako se i očekivalo, pod kukuruzom je 950.000 hektara, sojom 240.000, a suncokreta ima posejanog na 245.000 hektara – kazala je za “Dnevnik” direktorka “Žita Srbije” Sunčica Savović. - Kukuruza je manje posejno nego prošle setve ,ali je zato suncokreta sada za 30.000 hektara više i ima ga na 245.000 hektara. Soje je, kao i lane, 240.000 hektara. Uljarica drugu godinu zauzima iste površnine.

Banat je poznat po setvi suncokreta i u tom delu pokrajine je već nikao. Ratar Đorđe Milotin iz Torka (Begejci) u opštini Žitište kazao je da je ovonedeljna kiša stigla u pravo vreme. - Površinski sloj zemlje dostigao je vlažnost u dubini zemlje, bar je tako u Begejcima i sada samo treba sunca, a za kasnije ćemo videti kako će suncokret napredovati – kazao je Milotin.

U novosadskom ataru kukuruz i soja počeli su da niči i na pojedinim parclima su se već počeli formirati redovi.

U žetvi se očekuje bolji rod nego lane

„Žita Srbije” očekuju da ćemo u žetvi dobiti 7,5 miliona tona kukuruza, suncokreta da će biti tri tone po hektaru, odnosno, da će rod iznositi 735.000 tona, a da će soje biti 760.000 tona - 3,2 tone po hektaru. Lane je bila velika suša, što soji koja voli vodu nije nikako godilo, prosečan rod po hektaru bio je svega dve tone. I kukuruza je bilo manje, svega 5,9 tona po hektatru. Jedino suncokretu nije škodila suša, pošto uljarica može da se razvija bez padavina, pa je prinos bio tri tone po hektaru.

– Kukuruz je počeo da niče, a soja je već jednom prskana jer se pojavila sitna trava – kazao je poljoprivrednik iz Kisača Jozef Fokman. Posebno je, navodi, zadovoljan kišom od pre neki dan. - Palo je deset litara po kvadratnom metru i ne možemo uđi na njive, što je dobro da se zemlja dobro navlaži i usevi krenu brže da napreduju.

U martu su ratari sejali šećernu repu. Posejano je, prema podacima Poslovnog udruženja “Industrijsko bilje”, svega 30.000 hektara, što je manje nego prošle godine kada je zauzela 37.000 hektara. Doduše, i očekivalo se da će se ratari okrenuti drugim poljoprivrednim kulturama zbog skupe setve, dobrih cena kukuruza, soje i suncokreta, i što oko industrijskih biljaka imaju znatno više posla nego kod ratarskih kultura.

Repa je lepo nikla i kiša joj je takođe prijala. – Baš se lepo otvorila, stigla je do šestog lista i ponovo je treba tretirati od korova – kazao je ratar Goran Josifovski iz Crepaje.

S druge strane, prvo za žetvu dospeva ono što je posejano jesenas.

Za dva meseca može se očekivati dobra žetva pšenice sa rodom oko tri miliona tona, ukoliko meteorološke prilike budu povoljne, kaže direktorka Udruženja „Žita Srbije” Sunčica Savović.

„Vremenske prilike su vrlo slične prošlogodišnjim, tako da pšenica na poljima izgleda zaista dobro. Prošle jeseni zasejane su nešto veće površine nego prethodne godine, tako da očekuijemo rod oko tri miliona tona, ukoliko vremenske prilike budu idealne za razvoj useva”, rekla je Savovićeva .

Ona je izrazila izvesnu rezervu prema mogućnosti da dobijemo rekordne prinose jer nije poznato koliko su poljoprivrednici mineralnog đubriva bacili za prihranu useva.

Z. Delić