Kotrljanje ravnicom: U zadrugu po savet i pomoć „oko papirologije”

Direktor “Grede” mr Dragutin Kovalik objašnjava da rade matičenje i selekciju u stočarstvu, što im je i osnovni program, ali drže paorima stručna predavanja i promocije iz oblasti stočarstva.

Uvideli su poljoprivrednici iz Bašaida da su im “zlata vredni” saveti i usluge koje im pruža ZZ “Greda”, pa zbog toga ima sve više zahteva poljoprivrednih gazdinstava za saradnju.

- U pružanju stručnih saveta obuhvatili smo tehnologiju ishrane i tehnologiju držanja stoke, zato što na našem terenu nemamo dovoljno uslova da bi mogli da finansiramo proizvodnju, nego samo pratimo uslužne potrebe gazdinstava od registracije, matičenja i okupljanja na predavanjima. Momentalno imamo oko 260 zadrugara, sve više imamo većih proizvođača a smanjuje se broj malih poljoprivrednih gazdinstava, jer sama politika agrara ide u tom pravcu.

Zadrugari “Grede” su, kako veli Kovalik, poljoprivredna gazdinstva mešovitog delovanja jer imaju ratarsku i stočarsku proizvodnju.

- Želimo da pratimo veće proizvođače kada je u pitanju edukacija, od zdravstvenog stanja, selekcije, ishrane... i u toku godine ih okupljamo, dajemo im stručne savete, pogotovo kada je u pitanju govedarska proizvodnja, jer tu imamo oko 2.000 grla, započeli smo i u ovčarstvu gde je oko 1.000 grla. Kod goveda je umatičeno oko 90 posto, a kod  ovaca oko 70 posto, što je itekako bitno za ostvarenje subvencija - dodaje naš sagovornik. 

Kovalik veli da su insistiranja proizvođača da se stvore uslovi u prometu, naročito u prometu priplodnog materijala jer, kako ukazuje, tim prometom malo ko hoće da se bavi, čak ni berza nema inicijativu da se unutar zadruga osnuje neki promet priplodnog materijala.

Zahvaljujući dosadašnjem radu ZZ “Greda” sa farmi zadrugara prispeva određen broj kvalitetnih priplodnih grla koja se nude tržištu.

- Mi nemamo farme tipa novokomponovanih velikih gazdinstava, nego su to uglavnom gazdinstva koja su sopstvenim ulaganjima došli do uvećanog kapitala u stočarstvu – potseća Kovalik. - Motiv osnivanja ove zadruge je bila inicijativa jednog broja kooperanata da ukidanjem zadruge u selu da se osnuje jedna takva zadruga koja bi ih pratila u stočarskoj proizvodnji. U Bašaidu su bile dve zadruge, u to vreme su bile zatvorene, otišle su u stečaj, pa su kooperanti ostali bez praćenja u proizvodnji. Sada se pojavljuju takve zadruge koje prate i ratarsku proizvodnju.

U ZZ “Greda” potvrđuju da zadrugarstvo može da se utemelji i opstane i na novim odnosima, bez da se raspolaže oranicama, farmama i mehanizacijom, nego se i znanjem i stručnim savetima može itekako pomoći zadrugarima da unaprede svoja gazdinstva.

-  Sva naša inicijativa je kod zadrugara, jer se oni povezuju mimo zadruge u okviru prometa poljoprivrednih proizvoda, priplodnog materijala, pa i u pogledu organizacije ratarske proizvodnje. Sve je više onih sa nedovoljno kapitala u zemljišnom fondu, imaju potrebe za dopunskom nabavkom hraniva, kako koncentrata tako i onih kabastih, pa se polako putem mehanizacije povezuju u pripremi silaže, u dobijanju određenih sirovina za proizvodnju koncentratnih smeša. Tako jedno gazdinstvo proizvodi soju i drugom ustupa određenu količinu ne stavljajući je u promet, dok drugi koji proizvode suncokret sačmu ponude kolegama uz određene povoljne međusobne dogovore. Mi ne želimo tu da posredujemo u određivanju parametara kada su u pitanju međusobni aranžmani, nego to njima ostavljamo – pojašnjava Kovalik. 

Razuverili „neverne Tome”

Nije manjkalo sumnjičavosti u pogledu ekonomskog opstanka takve ZZ “Greda”, kada je ona osnivana.

- Svi su bili skeptični kada su videli zadrugu kao firmu bez kapitala, opreme i druge imovine, da bi mogla da zadovolji potrebe zadrugara, ali smo “neverne Tome” potpuno razuverili – konstatuje direktor Kovalik. - Sada se čini da je poljoprivrednim gazdinstvima veća potreba u stručnim savetima oko same administracije i mi smo pokazali da ovakva uslužna zadruga može postojati. Proizvođač da bi otišao iz sela do Trezora, radi registracije gazdinstva treba mu nekoliko hiljada dinara za trošak, izgubi dan, a mi sve to uradimo za 1.500 dinara…

Kovalik konstatuje da je stočartsvo počelo da propada onog momenta kada su posrnule i upropašćene zadruge.

- Čim su zadruge nestale, nestala su otkupna mesta za mleko, svinje i tovnu junad, a nestala su i mesta gde se proizvođač mogao obraćati za savete. Uz mnoge zadruge nestale su i veterinarske stanice koju su bile u njihovom okviru, pa je sa takvim uništavanjem zadruga uništen i veliki deo stočarske proizvodnje. Zato se i pojavila potreba da se stvore nove zadruge koje će biti zasnovane na jednoj pomoći u usluzi za obnavljanje stočarske proizvodnje. Mi smo tu našli sebe jer nismo imali dovoljno kapitala da bi mogli da ih pratimo finansijski, nismo bili u mogućnosti da zaposlimo veći broj ljudi, ali imamo četvoro zaposlenih koji uglavnom rade na matičenju stoke, registraciji gazdinstava i uslugama koje se odnose na pripremanje neophodne dokumentacije za podnošenje zahteva za prioritet za dobijanja u zakup poljoprivrendog zemljišta u državnom vlasništvu. Pružanje tih usluga obezbeđuje da četvoro zaposlenih može da opstane, a istovremeno da se opreme tako da kvalitetno pruže usluge zadrugarima – priča Kovalik. 

Na pitanje, kakva je budućnost tipa zadrugarstva koje su začeli, a i inače zadrugarstva u celini, Kovalik smatra da je tehnologija proizvodnje mnogim proizvođačima već poznata, tako da im je takva pomoć sve manje neophodna.

- Nove tehnologije se uglavnom zasnivaju na fiziološkim karakteristikama životinja koje odgajaju, međutim, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava  nisu nedostupne informaci

je u vezi njihovih zakonskih obaveza i podsticajnih mera koje se nude. Zbog nedostatka tih saznanja i vremena ovakve usluge od strane zadruge su im veoma bitne tako da se sve više njih obraća radi sklapanja ugovora, registracije gazdinstava jer često su prilike takve da ne mogu da odvoje toliko vremena da bi pratili promene koje se dešavaju – kaže Kovalik. 

Tekst i foto: Milorad Mitrović