KOTRLJANJE RAVNICOM Korišćenje pašnjaka popravlja računicu

Nije lako osvojiti nova tržišta, ali je proizvodna grupa za tovno govedarstvo u okviru udruženja “Agroprofit”, upravo sklopila sporazum sa firmom MMD “Stočar” DOO iz Despotova za izvoz tovnih junadi u Albaniju i o drugim vidovima saradnje. Za kupovinu tovnih junadi veliku zainteresovanost ima kompanija “Kazazi” iz Drača, jedna od najvećih klanica u Albaniji. 

- Do sada smo prodaju tovnih junadi obavljali na tržište Crne Gore, BiH i Kosova pa očekujem da se realizuje i izvoz za Albaniju. Klaničari u Albaniji traže kvalitetnu tovnu junad, najviše simentalske rase, jer ima dobar randman mesa. Kod cene će biti malo zatezanja, ali verujem da ćemo postići dogovor - ukazuje direktor “Stočara” Radiško Dobrić.    

Već u prvoj polovini aprila sa farmi govedara okupljenih u proizvodnoj grupi “Agroprofita” može da se isporuči za tržište Albanije i druga tržišta 400 do 600 grla, a farmeri trenutno raspolažu sa oko 4.200 kvalitetnih tovnih junadi koja pristiže u roku od tri meseca.

Za izvoz u Albaniju “Agroprofit” je među desetak zainteresovanih odabrao firmu “Stočar” koja se prometom stoke bavi već tri decenije, spremna je da sa odgajivačima tovne junadi razvija i uslužni tov a očekivanja su da učestvuje i u razvoju kvaliteta “Naša junetina iz prirode”.   

Iz Srbije se prema nezvaničnim podacima izveze oko 150.000 tovnih junadi, od čega legalnim kanalima je plasirano do 32.000 junadi žive vage, a veći deo pazara se obavlja u sivoj zoni! Pozvavaoci prilika u našem govedarstvu tvrde da možemo u godišnjem ciklusu da izvozimo 130.000 do 150.000 junadi, s tim da bi tu morao biti i određen broj kvalitetnih priplodnih junica. U Srbiji je inače godišnja proizvodnja junadi oko 250.000, od čega je za podmirenje domaćih potreba dovoljno oko 90.000.

- Cilj nas koji se bavimo govedarstvom jeste da postignemo izvoz 220.000 grla, za šta nam treba da najpre tovne rase dovedemo na 35.000 plotkinja, da bi imali kvalitetnu telad. Tržišta sada traže tešku junad, što do sada nije bio slučaj. U toj kategoriji su goveda rase šarole, limuzin i simentalac koji je nešto duže u tovu, a mi smo veoma konkurentni za arapska tržišta - ističe predsednik novosadskog Udruženja “Agroprofit” Čedomir Keco.

Farmerima je iz državne kase za utovljeno june prodato klaničaru ili izvozniku sleduje podsticaj od 15.000 dinara, za kvalitetne krave 40.000, a za krave koje daju telad 20.000. Te mere su doprinele da u Srbiji danas ima više od 12.000 plotkinja visokokvalitetnih tovnih rasa, što je više nego što imaju stočari Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne makedonije, Austrije, Švajcarske, Crne Gore i Albanije. Za podsticaje ima prijavljenih i više od 50.000 krava koja daju telad.

Najkvalitetnije čiste tovne rase, ne računajući simentalsku kao rasu za mleko i meso, u Vojvodini su na farmama u regionu Potisja, severnog i srednjeg banata, a za tovne rase zainteresovanost su pokazali i farmeri iz drugih regiona u Srbiji. Inače, broj gazdinstava koja se bave govedarstvom se smanjio jer odustaju gazdinstva koja u štalama drže do 20 grla, pogotovo ona koja imaju po nekoliko grla, a takvih je oko 45 posto. 

Farmeri su prepoznali a to im kazuje i računica da je govedarstvo u sistemu “krava - tele” sa korišćenjem pašnjaka, mnogo isplativije od isporuke mleka za preradu. Tome doprinosi i opredelenje države da stimuliše ovaj uzgoj i održivost proizvodnje. Stočari u sistemu “krava-tele” pun efekat imaju kada najmanje 180 do 210 dana u godini za ishranu goveda koriste pašnjake i ispust goveda na otvorenom sa dovoljno kvalitetne pitke vode. Za uzgoj goveda u Srbiji se može koristiti najmanje 300.000 hektara pašnjaka, koji su sada nedovoljno iskorišćeni

Ze ekonomičnost tovnog govedarstva veoma su bitni troškovi proizvodnje, a računica i isplativnost tova agroekonomisti i farmeri najčešće vezuju za berzansku cenu kukuruza kod nas. Profesor dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predočava da naspram svih troškova koje stočari imaju u gajenju, realno je da prodajna cena žive mere junadi bude jednaka ceni 12 do 15 kilograma merkantilnog kukuruza, pa tako ove cene mogu uticati da kilogram junećeg mesa u meloprodaji staje 1.000 do 1.200 dinara.

- Jedan od osnovnih elemenata je upravo paritet cena. Struka kaže da bi 12 kilograma kukuruza trebalo da bude u ekvivalentu otkupne cene kilograma junadi. Cena kukuruza trenutno je na berzi 31 dinar bez PDV-a i ako bi uzeli ovaj optimalni paritet onda bi otkupna cena junadi žive vage trebala da bude 3,1 do 3,2 evra. Ukoliko je niža cena onda proizvođači nisu ekonomski motivisani jer praktično imaju gubitak na supstanci. Uzgajivači traže stabilnost u poslovanju, jer oni više od godinu dana ulažu u uzgoj i onda zbog loših pariteta budu na nuli ili čak u minusu - naglašava Vlahović.

Prethodnih dana otkupna cena tovnih junadi bila je 2,75 do 2,80 evra za kilogram žive vage, a poznavaoci prilika u proizvodnji i na tržištu smatraju da kvalitetom tovna junadi šarolea, limuzin i simentalske rase  sa naših farmi zavređuje cenu od barem tri evra. Prema uveravanju ekonomskog stručnjaka Slobodana Đurića iz Beograda, proizvođači iz Srbije se sa svojim proizvodnim cenama uklapaju u maloprodajne cene mnogih arapskih zemalja, ali i Grčke i Italije, što smatra da je šansa za osvajanje ovih tržišta.

Foto i tekst: Milorad Mitrović