KOTRLJANJE RAVNICOM Gazdinstva oca i sina Save i Saše Ilijina iz Banatskog Aranđelova

Za Savu Ilijina ne važi poznata narodna izreka, „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“, jer mu je golubarstvo hobi i ima veliko jato srpskih visokoletača.

- Jedino su nas žitarice i suncokret prošle godine pomogle, zadovoljni smo bili otkupnom cenom, jer smo kupili traktor i tri mašine. Ječam smo prodali po 21 dinar, pšenicu smo isporučili po 30 dinara jer smo imali prostora da sačekamo bolju cenu nego u vreme žetve, a za sav rod suncokreta smo dobili 61 dinar po kilogramu - kaže Sava Ilijin  

Domaćinima iz Banatskog Aranđelova je još od ranije za srce priraslo držanje krmača radi proizvodnje prasadi, pa kada su odustali od govedarstva, Sava je planirao da uz već postojećih 20, obore dopuni sa novih 25 krmača. Ali brzo je stigla nevolja sa cenom prasadi.

- Neke sam prodao skoro yabe, a neke mi još nisu ni platili, uz obećanje da ću pare dobiti za godinu dana. Kilogram prasetine žive vage bio je tada 200 dinara i manje. Tako da sam odustao da proširim zapat krmača, nego sam nešto krmača prodao, ostali su u oborima 16 krmača i jedan nerast, jer od svinjarstva neću da odustanem. Krmače mi volimo, to nam ide lako, od ruke, a i zbog struke sve znam sa njima. Uvek sam još od 1987. držao jednog ili dva nerasta i par krmača. Sada se popravila cena prasadi za 50 posto i iznosi oko 360 dinara, ali je u odnosu na lanjski period kada je prasad bila jeftina soja sada duplo skuplja, a i koncentrat je duplo skuplji. Neizvesnost je prisutna, ali nećemo odustati. Kilogram kukuruza je dostigao u selu cenu do 40 dinara i niko ga ne prodaje - predočava Sava, napominjući da je srećom jesenas dobro prodao žitarice

Otac Sava ne skriva zadovoljstvo što je sin Saša odlučio da se posle stečene diplome u Srednjoškolskom centru „Dositej Obradović“ u Novom Kneževcu, umesto ugostiteljstva posveti poljoprivredi. Saša kaže da u selu nekolicinu mladih, njih šest-sedam, itekako zanima poljoprivreda i odlučni su da ostanu i unapređuju svoja gazdinstva. 

-  Ima nas nekolicina koji ozbiljno shvatamo poljoprivredu i tome se posvećujemo, jer mora da se radi, pa je bolje da budemo gazde na svome - kaže Saša Ilijin. - Moji roditelji se bave poljoprivredom pa sam i ja od malena privržen tim poslovima. Od 90 hektara koje obrađujem, veći deo je iz zakupa, a u setvenoj strukturi najzastupljeniji su pšenica i suncokret, ali ima i nešto površina pod ječmom, kukuruzom i lucerkom. Prošla sezona je bila rodna, jer je suncokreta bilo dve tone po jutru i pšenice tri i po tone po tone po jutru, a dobra je bila i cena...

Save Ilijina iz hobija drži jato od 200 srpskih visokoletača, na koje je ponosan. Ova rasa golubova je slabo zastupljena u Banatskom Aranđelovu, jer pored njega u selu jato od 50 jedinki drži još Gradimir Lakičević. Srpske visokoletače je ovde 70-tih godina prošlog veka doneo Sredoje Šljapić iz Melenaca, a Sava ih je zavoleo još od malena, od petog razreda osnovne škole, a poslednjih nekoliko godina postiže i dobre rezultate na takmičenjima.

Lane je na regionalnom takmičenju u Kuli njegovo jato juniora ekipno osvojilo veliki pobednički pehar, a junior „Mavijanče“ je za let dug 9 sati i 10 minuta okitio se „zlatnom alkom“. Sava je i predsednik Udruženja golubara „394 Banat“ koje okuplja dvadesetak članova iz regiona severnog Potisja: Banatskog Aranđelova, Novog Kneževca, Martonoša, Sente, Ostojićeva, Sanada i Padeja.   

Ilijini imaju dovoljno traktora, spremač, jaku tanjiraču i plug, prskalicu i ostalu mehanizaciju potrebnu da se obrade oranice. Za obnovu mehanizacije do sada su koristili podsticajna sredstva, pa i u ovoj godini očekuju za rasturivač za veštak, sejalicu za pšenicu i sitna semena i tešku drljaču.

- Novi traktor „Belarus“ i mašine smo kupili u oktobru za gotove pare sa popustom posle sajma u Novom Sadu, jer smo imali dobru žetvu suncokreta, a preteklo je i da sin kupi malo bolji automobil. Gledajući sve, nismo mi nezadovoljni, jer dok smo držali krave za sve, od prve do poslednje dobili smo subvencije. Nije to bilo ništa veliko, stigli smo do deset krava na muži, pa smo ih prodali kada smo za litar mleka dobijali 22 dinara, plus premiju. U bazen za mleko nismo hteli da ulažemo da bi dobili još pet-šest dinara po litri. Domaće bikove, polu simentalce koje smo tovili dostizali su oko 600 kilograma, ali računica je uvek pokazivala da smo i pored velikog uloženog truda uvek na nuli, nisam verovao da sam u minusu, ali na kraju smo odustali od govedarstva jer ne želimo da radimo na sopstvenu štetu - objašnjaca Sava. 

Sada i za držanje krmača i prasad Sava sve troškove beleži, koliko se ulaže i koliki je prihod od prodaje prasadi, jer je uvideo da je najbolje šta pokaže računica, da se ne ide u minus. 

- Kad, neki dan, kada se podvukla crta, iako su prasad poskupela, računica pokazuje da smo na nuli - zaključuje Sava Ilijin.

Tekst i foto:

Milorad Mitrović