Kotrljanje ravnicom: Budućnost videli u teglicama domaćeg pekmeza

Asortiman voća od kojeg nude pekmez su kajsije, kupine, maline, aronija i crne ribilze, plodovi čija je berba upravo aktuelna i zbog roda i zbog cena.

„Domaći pekmez smo počeli da pravimo od voća koje sami proizvodimo i zasade sve sami obrađujemo i negujemo“, kaže Ivan Keler. “Pod kajsijama je dva katastarska jutra, zasad je mlad tek drugu godinu i prispeva na rod. Aroniju imamo na jednom jutru, malina na pola, kupine su na površini od četvrt jutra, tu su i crne ribizle, Ono što rodi za sada sami prerađujemo u pekmez, a od jeseni počinjemo i sa sušenjem voća, a možda i povrća.“

Ambicija mladog bračnog para iz Ade je da posao proširi na sušenje šljiva, čipsa od jabuka i kruške, sušeni paradajz i još nekih proizvoda koje uspeju da osmisle, prema mogućnosti sušare koju su dobili zahvaljujući donaciji iz Mađarske posredstvom Fondacije “Prosperitati”. Donacija je pokrila 70 odsto vrednosti sušare, a ostalo je sopstveno učešće. Sušara je kapaciteta 200 kilograma sirove šljive na dan, dok za drugo voće sušenje traje kraće, u zavisnosti od procenta vode. 

Ivan priča da je završio Ekonomsko trgovačku školu u Senti, pa kod oca svoje izabranice Šare počeo da radi u ugostiteljstvu pošto tast drži restoran “Laguna” u Adi, a počeo je da se bavi voćarstvom za šta su registrovali poljoprivredno gazdinstvo. Šara je jedno vreme radila kao vaspitačica, međutim, dobila je otkaz jer je bila višak, zbog toga što je u predškolskoj ustanovi u Adi sve manje dece zbog odlaska mladih u inostranstvo.

„Sa spravljanjem domaćih pekmeza i sokova počeli smo u kuhinji, pa smo posao proširili. Prirodne sokove služimo u restoranu, ali sa pekmezima smo počeli da izlazimo na razne manifestacije i vašare. Predstavili smo se prvo na domaćem terenu na “Danima Ade”, prvi put smo na vašaru u Kanjiži, a videćemo na koje ćemo vašare ići, jer smo na početku posla i ljudi treba da nas upoznaju“, objašnjava Ivan.

Kajsije su ove sezone dobro rodile, zastupljene su uglavnom novosadske sorte, kojim je naš sagovornik zadovoljan, jer su plodovi krupni i sočni. Izuzev manje količine od koje je ispečena kvalitetna domaća rakija kajsijevača za sopstvene potrebe, najveći deo kraljice voća prerađen je u domaći pekmez.

Domaće pekmeze poljoprivredno gazdinstvo Keler pakuje u teglice od 370 mililitara, odnosno oko 320-430 grama, a kako ističu, u teglicama je samo čisto voće, ne samo kada su u pitanju kajsije, nego i kupine, maline, crne ribizle i aronija. Kupine na malo na pijaci prodaju za 300 dinara, maline 250 do 300, konzumne kajsije su bile 60 do 80 a za rakiju 50 dinara kilogram.

„Bolja je računica kada se ovo voće preradi u pekmez jer teglicu od kajsija nudimo za 200 dinara, od malina, kupina i aronija su 300 i crna ribizla 400 dinara. Pored pekmeza od aronije planiramo da spravljamo hladno ceđeni sok i da je sušimo. Naše opredeljenje je da se posvetimo proizvodnji i preradi voća, a vidićemo da li će i koliko biti koristi, da li vredi da se time bavimo. Posla ima mnogo više nego da samo prodajemo voće na veliko ili na pijaci, ali je i računica mnogo povoljnija.

Sveže voće se prodaje samo u sezoni, a prerađevine se mogu prodavati preko cele godine. Prva iskustva su pozitivna, jer su ljudi dosta zainteresovani da kupuju i troše naše proizvode, Kasnije ćemo nastojati da se naši proizvodi nađu na rafovima prodavnica zdrave hrane, a za sada sve ide preko našeg poljoprivrednog gazdinstva. Čekamo da se novim zakonom omoguće neke olakšice za preradu i plasman proizvoda preko gazdinstva, kao što je prodaja od kuće, pa se nadamo da će biti uslova da ono što smo započeli da rezultate i opstane. Imamo još slobodne zemlje i ukoliko bude povoljne računice planiramo da povećamo zasade voća. Namera je da u najskorije vreme podignemo zasad borovnice na pola jutra, a za dalje ćemo videti“, kaže Ivan Keler.

Mladi iz Ade i okoline odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a Ivan i Šara su odlučili da ostanu i pokušaju da razvijaju sopstveni biznis. Prve reakcije mušterija su povoljne, jer je domaći pekmez sto posto od voća dobrog kvaliteta.

„Bavljenje voćarstvom i preradom voća u domaći pekmez i druge proizvodi je naša inicijativa, za šta smo dobili i podršku roditelja. Moja sestra Sandra, koja je završila grafički dizajn, dala je svoj doprinos našem poslu dizajniranjem teglica i etiketa“,  saznajemo od Ivana. 

     

Milorad Mitrović