KLJUKANJE ŽIVOTINJA ANTIBIOTICIMA OPASNO i za životinje i za ljude
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz marta ove godine ukazao je da je u 2019. godini 1,27 miliona smrtnih slučajeva godišnje bilo direktno izazvano rezistencijom bakterija na antibiotike, dok je blizu pet miliona smrtnih slučajeva povezano sa ovom globalnom pretnjom javnom zdravlju.
U Evropi se do 2030. upotreba antibiotika u veterini mora smanjiti za 50 odsto kako bi se sačuvala efikasnost postojećih antibiotika , čulo se na nedavnoj Drugoj međunarodnoj konferenciji „Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicini - trenutno stanje i perspektive „održanoj u organizaciji Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Podizanje svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini, rečeno je, predstavlja jedan od najboljih načina borbe protiv antimikrobne rezistencije. Usled neracionalne upotrebe antibiotika, Republika Srbija se ubraja u zemlje sa visokom stopom rezistencije, kako u humanoj tako i u veterinarskoj medicini.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad koji pokazuju visoke nivoe rezistencije među izolovanim bakterijskim sojevima, upravo prema najčešće korišćenim antibioticima u veterinarskoj medicini i otkrivaju ozbiljan problem rezistencije prema kritično važnim antibioticima, koji se koriste u humanoj medicini
Prof. dr Zorana Kovačević sa Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,ukazala je na to da pojava antimikrobne rezistencije ograničava mogućnost za lečenje zaraznih bolesti kod životinja čime se povećava rizik od širenja bolesti, nastanak ozbiljnih komplikacija bolesti, pa čak i smrtnosti. Zarazne bolesti je zato teže kontrolisati što predstavlja globalni problem u programima zdravstvene zaštite u veterini.
- Jedna od najznačajnijih mera koja je sprovedena u Evropi radi smanjenja upotrebe antibiotika uvedena je 2006 godine i odnosi se na zabranu primene antibiotika kao promotora (stimulatora) rasta kod životinja- rekla je dr Zorana Kovačević. - I kod nas je ova mera na snazi, ali se neretko dešava da mnogi uzgajivači životinja ipak pribegavaju ovakvoj primeni antibiotika radi povećanja prirasta, pogotovo u živinarskoj i svinjarskoj proizvodnji.Ono što je naš zadatak je da pokušamo da utičemo na njih da ove navike promene i da potreba za antibioticima bude manja pre svega primenom adekvatnih biosigurnosnih i preventivnih mera.
Ona je posebno skrenula pažlju na to da se geni rezistencije mogu preneti sa životinja na ljude i obrnuto.
- Izloženost ljudi rezistentnim bakterijama može dovesti do razvoja infekcija koje je teže lečiti konvencionalnim antibioticima- naglašava dr Zorana Kovačević. - Smanjenje efikasnosti antibiotika kod ljudi takođe može ograničiti mogućnosti lečenjanja i dovesti do veće osetljivosti na infekcije, produženi boravak u bolnici, veći rizik od komplikacija i smrtnost.
Profesorka Kovačević je navela da rezistentnost bakterija može značajno uticati i na lanac ishrane.
Ove bakterije mogu se pronaći u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su meso, mleko i jaja, a kroz lanac ishrane se mogu preneti i na ljude. Konzumiranje hrane koja sadrži rezistentne bakterije može dovesti do kolonizacije tih bakterija u crevima ljudi. Nažalost, ovo znači i da su rezistentne bakterije prisutne u digestivnom traktu i mogu se prenositi na druge ljude, što opet može dovesti do širenja rezistentnih bakterija kroz populaciju. Međutim, svako od nas može da doprinese smanjenju antimikrobne rezistencije, pre svega racionalnijom upotrebom antibiotika, bilo da je reč o lečenju ljudi ili žiovtinja. Odgajivači životinja i vlasnici kućnih ljubimaca antibitike treba da primenjuju iskljivo po preporuci veterinara.
Z. Delić