KBF: Sektor poljoprivrede mora da se prilagodi novim okolnostima
KOPAONIK: Direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Evropske branke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale kaže da Rusija i Ukrajina učestvuju sa 33 odsto u ukupnoj svetskoj trgovini pšenicom i upozorava da bi uvođenje sankcija Rusiji u trgovini pšenicom i drugim osnovnim namirnicama izazvalo veliki poremećaj na tržištu i dodatni skok cena.
Ždrale je na panelu "Održivost poljoprivrede:Transformacija globalne prehrambene industrije" kazao da su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici poljoprivrednih prizvoda i da sa 20 odsto učestvuju u trgovini kukuruzom i sa gotovo 80 odsto u trgovini jestivim uljem uglavnom od suncokreta...
Kazao je da je zbog situacije u Ukrajini sada sve to dovedeno u pitanje, kao i da je obustavljen transport.
On je napomenuo da se najveći deo, skoro 90 odsto, ukrajinske primarne poljoprivredne proizvodnje transportuje u druge zemlje preko crnomorskih luka i da je taj saobraćaj danas skoro potpuno prekinut.
Dodaje da, na primer, Egipat skoro dve trećine uvoza pšenice dobija od Rusije, a da je Turska sa pšenicom iz Rusije podmirivala više od 70 odsto svojih potreba.
S druge strane, Kina 33 odsto kuruza iz uvoza dobija od Ukrajine.
Ždrale je upozorio na mogućnost velikih tenzija ako se ne bude uspostavila trgovina i izrazio je nadu da se sankcije Rusiji neće odnositi na žitarice, kao i da je to i preporuka FAO.
Napomenuo je da nema dovoljno brodova i da taj vid transporta jedino funkcioniše između SAD i Kine, tako da će zemlje sa Severa Afrike i Bliskog istoka morati da se okrenu uvozu iz Evrope.
Ždrale kaže da je od 2007. i 2008. godine pa sve do 2013. hrana dosta poskupela zbog visokih cena nafte i da niko tada nije verovao da cena hrane može da ode još više, što se sada desilo.
Kada je reč o Srbiji, kaže da je trgovina dobro funkcionisala i da je u vreme pandemije država davala podsticaje i da ne vidi razlog da se sada ide na neke ad hok mere.
Poručio je da bi države u ovoj situaciji trebalo da smanje takse i uklone barijere, kako ne bi došlo do potpunog poremećaja tržišta, jer će to dodatno podići cene.
To će onda negativno uticati i na naše kompanije, dodao je Ždrale.
Kada je reč o robnim rezervama, kaže da one treba da postoje ali na način da ne ugrožavaju privatni sektor.
Generlani direktor kompanije "Global Seed" Saša Vitošević je rekao da su žitarice na berzi poskupele više od 25 odsto u prethodna dva meseca.
Naveo je da je Srbija prethodnih godina povećala izvoz za par milijardi evra godišnje i poboljšala se po tom pitanju.
Predstavnici velikih kompanija u oblasti poljoprivede i prehrambene industrije koji zapošljavaju mnogo malih prizvođača u Srbiji kažu da je došlo do velikog poremećaja i svakodnevno prate cene sirovina pošto su cene otišle u nebesa.
Direktor centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju u Atlantik grupi Zoran Deljević je rekao da uprkos svemu krizi ta kompanija da uloži ove godine u širenje 40 do 45 miliona evra.
Generalni direktor MK grupe Mihailo Janković rekao je da živimo u turbulentnim vremenima obeleženim prvo pandemijom, a sada i krizom u Ukrajini i da je neophodno prilagođavati se novim okolnostima, koje utiču i na sektor poljoprivrede.
S pet miliona hektara obradivih površina koje ima Srbija, poljoprivreda čini svega 7,5 odsto BDP-a. Ako Holandija sa 1,8 miliona hektara može godišnje da izveze 95 milijardi evra, da li je moguće da Srbija sa dva puta većih površina izveze deseti deo onoga što stranim kupcima prodaju Holanđani? A to bi u odnosu na sadašnjih 3,6 milijardi evra bilo povećanje izvoza za 164 odsto, uz rast našeg BDP-a za 10-11 odsto, rekao je on.
Janković je naveo da se ovo neće dogoditi bez modernizacije, digitalizacije, bolje organizacije, rasta produktivnosti i efikasnosti, inovacija i primene novih tehnologija, kao i da je to upravo zadatak privatnog sektora, kao i da će MG grupa ostati posvećana investicijama u digitalizaciju, automatsku veštačku inteligenciju i zelenu energiju.
