Jožef Joca Katona iz Horgoša, voćar i povrtar od poverenja

Katona mušterijama na pijaci i za izvoz za Rusiju najviše proizvede jabuka sa nešto više od dva hektara, ali bavi se i proizvodnjom bresaka i krompira.

- Moji roditelji su se bavili vinogradarstvom, u starom zasadu između čokoća je bilo malo jabuka i drugog voća, a ja sam pre nego što sam se odlučio da se posvetim poljoprivredi pet godina radio u Prehrambenoj industriji „Vitamin“ kao mašinbravar. Od 1996. godine sam odlučio da napustim posao i postanem poljoprivrednik. Nisam nalazio sebe u zanatu koji sam izučio i nekom fiksiranom radnom vremenu u preduzeću, više me je privlačilo ono čime su se bavili moji roditelji - ispričao je Katona.

Joca Katona je od tada četvrtkom, subotom i nedeljom na kanjiškoj pijaci, gde je stekao mnogobrojne stalne mušterije, ne samo iz Kanjiže, nego i iz Novog Kneževca i drugih mesta koji tu dolaze da pazare.

- U toku godine za osam meseci prodajem jabuke, na malo razmerim mušterijama oko 20 tona, a iz svake berbe veći deo roda - 40  do 50 tona na veliko isporučim za tržište Rusije - saznajemo od Katone. - Ove godine sam zadovoljan jer moji zasadi voća nisu tučeni gradom, što mi je najvažnije jer nemam izgrađene protivgradne mreže. Prošle godine su jabuke imale veoma slabu cenu, ali ove szeone čini mi se da će biti malo bolje. Prvoklasne jabuke ovde na pijaci staju 60 do 70 dinara, a na veliko za izvoz na tržište Rusije za sada se može ostvariti cena od 30 do 35 dinara.

Katona kaže da deo roda namenjen ruskom tržištu još nije prodao, jer obično sačeka decembar za prodaju na veliko, pošto mu ne vredi da jabuke više skladišti u dve hladnjače koje ima, kapaciteta od tri i četiri vagona...

Ulaganja u proizvodnju jabuka su prilična, veliki je i rizik, jer svake godine poskupljuju veštačko đubrivo, zaštitna sredatva i drugo, a povrh toga veliki problem je nedostatak radne snage za berbu.

- Gotovo da na našem području nema mlađih proizvođača koji ostaju u poljoprivrendim gazdinstvima koja se bave voćarstvom, nego se bavimo mi koji smo već dugo u ovim vodama. Retkost je da se mladi opredele da ostanu na gazdinstvu, radije odlaze u inostranstvo da se bave drugim poslovima. I moj sin koji ima 20 godina ode na Višu tehničku školu u Suboticu, uči za inženjera informatike, neće da se bavi voćarstvom, nego će gazdinstvo trajati dok ga ja održavam. Ne verujem da će se ćerka koja sada pohađa Srednju ekonomsku školu „Bosa Milićević“ u Subotici opredeliti za poljoprivredu, pogotovo što imamo malo gazdinstvo - napominje Katona.

I tako malo gazdinstvo Jožefa Katone još je nezgodnije za održavanje jer se zasadi jabuka i bresaka nalaze na više parcela. Na plantažama jabuka Joca neguje pet sorti, od kojih su tri zimske i dve sorte letnjih, koje dospevaju za prodaju kada i breskve. Sav roda sa 350 stabala bresaka starih pet godina Joca razmeri na kanjiškoj pijaci, a proletos je zasadio još 400 stabala, jer je uvideo da je dosadašnji rod nedovoljan da pokrije potražnju na pijaci.

- Sav rod bresaka uspem da prodam na pijaci na malo, a kada i novi zasad dospe ukoliko ne budem uspevao sve da prodam mogućnosti za skladištenje ima u hladnjači i preko leta, pa se kod svake sorte na taj način može produžiti vek trajanja najmanje za nedelju dana – kaže Katona.

Uz jabuke i breskve Joca proizvodi i krompir na nešto više od jednog katastarskog jutra i sav rod uz voće prodaje na pijaci, od kada prispe pa tokom jeseni i zime dok se sve ne proda.

- Stigli smo do toga da ni krompir nije lako proizvoditi. Treba voditi računa da se kupi dobar semenski krompir, neophodno je i navodnjavanje i zaštita useva. Godišnje proizvedem oko 15 tona krompira. Trenutno kilogram sa pijačne tezge staje 50 dinara, a 40 dinara ako se prodaje na yak. Dobro je da krompir i breskve uspevam da prodam na malo na pijaci, jer tako postižem bolju cenu - kazuje Katona.

Joca je verovao da vredi da na imanju roditelja nastavi tradiciju. Doduše, stari zasad vinograda je još pre dve decenije iskrčio i opredelio se za proizvodnju jabuka. 

- Ne znam šta bi trebalo učiniti da se mladi više zainteresuju za ostanak u poljoprivredi, privređuju na porodičnim gazdinstvima i zasnivaju svoja gazdinstva. Mislim da tu ne bi pomogle ni veće subvencije, ni jeftinije gorivo za poljoprivredu. To je druga generacija koja drugačije razmišlja. Meni je vredelo, što sam se odlučio za poljoprivredu, zadovoljan sam čime se bavim i nadam se da će rusko tržište za jabuke i drugo voće sa našeg područja da traje jer bez toga ne bismo mogli da prodamo ono što proizvedemo, pošto u Srbiji ima dosta zasada i bez izvoza  ne znam šta bi - smatra Katona.

Za zalivanje voćnjaka i krompira na parcelama u horgoškom ataru Katona koristi vodu iz bušenih bunara sa dubine od 45 metara, pa vodu sprovodi vatrogasnim crevima do voćki, a za zalivanje krompira rasprskivač.

- Nezgodno je što je mali posed kojim raspolažem usitnjen. Na primer, zasadi jabuke na dva i po hektara su na čak pet parcela. Radim sa ocem, koji zbog toga što ima 72 godine može sve manje, ali sve sem berbe i dela rezidbe voćnjaka uradimo sami. Samo za berbu jabuka uzimamo nadničare.  Planiram da ove jeseni godinu dana odmorim jednu parcelu pod jabukama koja je sađena 1996. godine, gde će ponovo saditi jabuke - planira Jožef Katona. 

Milorad Mitrović