Imamo brašna, ulja, šećera, a uvozimo pasulj, krompir

Doduše, imamo za sebe i za izvoz i pšenice i kukurza, soje, suncokreta, šećerne repe, pa za osnovne životne namirnice: brašno, ulje i šećerne ne treba da brinemo. Nikada nismo zavisili od drugih, pa ni sada kada preti svetska ekonomska kriza i hrana postaje sve traženija i skuplja, prvo zbog pandemije kovid-19, a sada i rata u Ukrajini.

Lane smo u žetvi dobili 3,4 miliona tona pšenice, a treba nam od 1,4 do 1,5 tona hlebnog zrna. Ali, opet, osnovnu hranu uvozimo. Prvo hleb, pa onda i svinjetinu, krompir, pasulj, kupus...

- Pšenice smo 2021. godine izvezli za 255 miliona dolara, a kupili hleba spolja za 63 miliona dolara .Uvozili smo i zamrznuto svinjsko meso i platili 64 miliona dolara, mada imamo dovoljno žitarica i uljarica da nahranimo daleko veći stočni fond od onoga koji imamo. Od ovogodišnje žetve kukuruza očekujemo rod od 7,5 miliona tona sa 950.000 hektara - kaže poznati agroanalitičar i publicista Branislav Gulan za “Dnevnik”. – Od 1992. godine nismo ni gram svinjetine izvezli već samo kupovali van granica naše zemlje, pa to činimo i sada. Ali ne uvozimo samo svinjsko meso, već iz inostranstva kupujemo i krompir, kojeg najčešće jedemo s mesom. Uvozimo i pasulj i kupus, koji su, uz krtolu, glavna hrana tokom zime.

Krompira smo, napominje Gulan, svojevremeno sejali i na 100.000 hektara i imali do milion tona, što je dovoljno za domaće potrebe.

- Sada pod krompirom imamo blizu 30.000 hektara. Proizvodnja je usitnjena, a prosečan prinos je 22 tone po hektaru pa Srbija godišnje ima oko 600.000 tona. Doduše, krompir izvozimo i od tog izvoza zaradimo tri miliona evra, ali je uvoz duplo veći i počeo je da raste – nagašava Gulan. On ističe da ima prostora da se proizvodnja krompira širi, da gajimo pomfrtit koga nemamo, već velike količine uvozimo. Zadruge kroz programe Ministarstva imaju šanasu da dobiju veći broj bodova, a time i više novca za subvencije, ali među povtarima nema zainteresovanih da ulažu u širenje proizvodnje krompira.

Po njegovim rečima, ništa bolje nije ni kada je kupus u pitanju. U Srbiji se gaji na 21.000 hektara i dobije 13 tona po hektaru, što je dvostruko ispod evropskog proseka. - U strukturi proizvodnje povrća, kupus je u Srbiji drugi iza krompira, sa ukupnim prinosom od 290.000 tona ili 39 kilograma po stanovniku naše države. U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje sa manje od tri odsto i na devetom je mestu - kaže Gulan.

Kada je pasulj u pitanju, navodi sagovornik “Dnevnika”, potrebe su nam godišnje od 23.000 do 28.000 tona, a proizvedemo svega 9.100 tona. – Najviše ga kupujemo u Kirgiziji, Poljskoj i Bugarskoj. U 2019. godini iz Kirgizije smo uvezli 6.274 tone, Poljske 2.100 tona, Bugarske 1.680 tona, Argentine 1.405 tona… Doduše, neke količina domaćeg pasulja i prodamo u okolne zemlje: Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Sloveniju… ali to nije izgovor što i pasulj kupujemo od drugih.

Agroanalitičar Gulan kaže da smo 2021. godine kukuruza izvezli za 557 miliona dolara, suncokretovog ulja za 86 miliona dolara, zamrznutog voća za 94 miliona dolara, jabuka za 127 miliona dolara, hrane za pse i mačke za 147 miliona dolara, kristal šećera za 101 milion dolara, sladoleda za 80 miliona dolara…

– Sever zemlje beleži najbolje izvozne rezultate u prehrambenoj proizvodnji u našoj zemlji. Sa tog područja odlazi 44 odsto hrane u izvoz, iz Beogradskog regiona 32 odsto proizvodnje, Šumadije i Zapadne Srbije 21 odsto, a sa istoka i juga Srbije svega tri odsto - naveo je Gulan.

Z. Delić