HOLANDSKI FARMERI ODRIČU SE KRAVA Azot ubija, krave NAJVEĆI KRIVAC POLJOPRIVREDNICI U PROTESTU
Preko 750 holandskih farmera se prijavilo za vladinu šemu otkupa, iako će proći meseci pre nego što bude jasno da li će plan biti sproveden u delo.
To je deo holandskog nastojanja da drastično smanji emisije azota, čiji su glavni izvor stočne farme.
Poljoprivrednici u Holandiji organizuju proteste zbog ciljeva smanjenja emisija od oktobra 2019.
I dok se u Srbiji stočari bore za povećanje stočnog fonda, holandski farmeri prinuđeni su da smanje broj svojih krava.
Skoro 1,5 milijardi evra izdvojeno je ranije ove godine za kompenzaciju poljoprivrednicima koji dobrovoljno zatvore farme koje se nalaze u blizini prirodnih rezervata. Očekuje se da će oko 3.000 farmi biti kvalifikovano.
Odlazeća vladajuća koalicija želi da smanji emisije, pretežno azotnih oksida i amonijaka, za 50 procenata širom zemlje do 2030. godine.
Zašto Holandija želi da zatvori farme?
Uprkos ome što je mala, Holandija je drugi najveći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda po vrednosti iza SAD, navodi Euronews.
Holandski poljoprivredni izvoz prošle godine je vredeo 122,3 milijarde evra, prema nacionalnom zavodu za statistiku.
Intenzivna poljoprivreda dovela je ovu malu naciju u situaciju da se bori sa daleko višim nivoima azotnih oksida nego što to dozvoljavaju propisi EU. Ove emisije pogoršavaju klimatske promene i mogu naštetiti biodiverzitetu.
Kako Holandija planira da potroši 28 milijardi evra na smanjenje emisija do 2030
Poslednjih godina, vladini predlozi za smanjenje emisije azota uključivali su smanjenje broja stoke za trećinu. Neki farmeri su se plašili da će se suočiti sa obaveznim otkupom kako bi postigli ovaj cilj.
Nedavno odobrena dobrovoljna strategija uključuje kupovinu i zaustavljanje rada na farmama odgovornim za velike emisije azota.
U maju je zemlja dobila potvrdu od Evropske komisije da su planovi dozvoljeni prema pravilima o državnoj pomoći.
„Šeme će poboljšati uslove životne sredine u tim oblastima i promovisaće održiviju i ekološki prihvatljiviju proizvodnju u sektoru stočarstva, bez nepotrebnog narušavanja konkurencije“, rekla je Margrethe Vestager, izvršna potpredsednica zadužena za politiku konkurencije, u izjavi kojom se odobrava pomoć.
Šta farmeri misle o šemi otkupa?
Poljoprivredna organizacija LTO rekla je da otkupi moraju biti „dizajnirani na takav način da zaista nude poljoprivrednicima koji dobrovoljno prestanu da na odgovarajući način završe svoj posao“.
Organizacija je takođe pozvala na „šeme tranzicije“ koje bi poljoprivrednicima omogućile da smanje emisije azota koristeći metode kao što su tehničke inovacije ili prelazak na druge poljoprivredne aktivnosti.
„Ovo je jedini način na koji farmeri mogu doneti informisanu i dobro promišljenu odluku o svojoj budućnosti“, rekao je LTO.
Politička stranka koja se zalaže za poljoprivredu pobedila je na holandskim pokrajinskim izborima u martu, naglašavajući dubinu nezadovoljstva među poljoprivrednicima podstaknuto planovima za smanjenje azota. Ranije ove godine, holandska centralna vlada je zadužila pokrajinska zakonodavna tela da formulišu i sprovedu tačne predloge za smanjenje emisije azota.
Poljoprivrednici su prošle godine održali nekoliko velikih demonstracija, blokirajući autoputeve i skladišta supermarketa u znak protesta protiv reformi koje predstavljaju kao egzistencijalnu pretnju njihovom načinu života.
Demonstracije su se proširile i na susednu Belgiju, gde su stotine farmera prošlog meseca dovezle svoje traktore u centar Brisela u znak protesta protiv planova za smanjenje zagađenja azotom.
Dnevnik, Agromedija
