Gde nije bilo dogovora, inat uvećao arendu u kikindskom ataru
Interesovanje poljoprivrednika na području grada Kikinde da zemlju u vlasništvu države obrađuju uz zakup je veliko, što se potvrdilo i u prvom krugu licitacije.
Naime, od 6.740 hektara poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednim gazdinstavima je izdato 2.640. Na licitacijama za izdavanje državne zemlje učestvovalo je 1.500 poljoprivrednika, a ponuđene parcele zakupilo ih je 306.
Većina ponuđenih državih njiva izlicitirana je po početnim cenama jer su se, na neki način, zainteresovani dogovarali pa su i bolje prošli. Međutim, tako nije bilo kada je reč o njivama u atarima Banatske Topole i Banatskog Velikog Sela, za koje je bilo najviše zainteresovanih, a nedovoljno hekatara da se podmire iskazani apetiti. Dogovora nije bilo pa je inaćenjem u nadmetanju početna cena arende tokom licitacije znatno podignuta. U Banatskom Velikom Selu je tako postignuta najviša cena od 54.507 dinara za hektar, dok je u Banatskoj Topoli najviša cena zakupa dostigla 50.687.
Za drugi krug licitacije na tom području ostalo je 4.100 hektara, uglavnom livada i pašnjaka. U ataru Mokrina ostalo je 1.708 hektara, od kojih je čak 1.500 na zaštićenom prostoru Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje”. U Sajanu, gde u prvom krugu licitacije gotovo da nije bilo interesovanja jer je izdato svega 32 hektara, za drugi krug ostalo je 1.182 hektara. U Iđošu buduće zakupce deržavnog zemljišta čeka 720 hektara, Bašaidu 212, a u Kikindi 200. Zainteresovnima da obrađuju zemlju u vlasništvu države u Banatskom Velikom Selu na raspolaganju je 30 hektara, Nakovu 21, Banatskoj Topoli 11, a u Novim Kozarcima svega pet.
Član Gradskog veća Kikinde za poljoprivredu i ruralni razvoj Imre Kabok kaže da se površine državnog zemljišta koje se izdaju u zakup smanjuju zbog restitucije. Po njegovim rečima, taj postupak još uvek nije završen, a poljoprivrednici su veoma zainteresovani da obrađuju te površine.
– Činjenica je da u svim katastarskim opštinama imamo sve više stočara kojima je potrebno sve više zemlje – ukazuje Kabok. – Državna zemlja se sada izdaje na deset godina pa je i to razlog što smo imali iznenađujuće veliki broj učesnika na licitacijama.
M. Mitrović