(FOTO, VIDEO) Urbano pčelarenje STANKO SVOJ MED SKUPLJA S KROVOVA Kvalitetan kao LIVADSKI, a evo kako ga PAKUJE (FOTO)

Kvalitetom ne zaostaje za medom sa livade, a urbani pčelari objašnjavaju zašto su se opredelili da košnice drže na krovovima zgrada.

Za Stanka Rajića nema lepšeg početka dana nego kada sa svojom pčelarskom mrežicom i dimilicom krene da proverava košnice. Bio bi to uobičajen pčelarski posao da se košnice ne nalaze na krovovima beogradskih solitera.

Osećaj kada se popnete na neki krov zgrade je neverovatan. Tokom leta, kada su velike vrućine, pčelinjake često obilazim u ranim jutarnjim satima. Gotovo nikada ne mogu da odolim, a da ne slikam panoramu grada. Uz objavu fotografije na društvenim mrežama samo napišem 'Dobro jutro, Beograde'. U tim prizorima i zvuku pčela jedino što možete jeste da uživate. Tada su vam daleko i gradska gužva i buka, počinje priču Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara.

I dok je u metropolama razvijenih zemalja urbano pčelarenje odavno zastupljeno, u srpskoj prestonici se sa ovom praksom počelo 2018. godine.

Video sam kako to rade pčelari u svetu i predložio sam to našem udruženju. Cilj mi je bio da približim život ovog predivnog bića gradskoj populaciji. Mnogi su me začuđeno gledali. Danas je naše udruženje poznato na prostorima bivše Jugoslavije, a i šire, kaže on za RTS.

Gradski med je, dodaje, izuzetnog kvaliteta, što potvrđuju rezultati testiranja koje dva puta godišnje radi u Centru za ispitaivanje namirnica.

U Beogradu ne možete izvrcati sortni med poput bagremovog, lipovog ili suncokretovog. Gradski med je poput livadskog, jer mu raznovrsno bilje daje izuzetnu aromu. Na kraju pčelarske sezone obavezno bude i medljike, a to je poput šumskog meda, objašnjava Rajić.

Košnice se u Beogradu nalaze se na krovovima nekih kompanija, stranih ambasada i hotela.

Njujorške pčele nepravedno optuživane

Ranije je u Njujorku bilo zabranjeno držanje pčela iz straha da bi nekoga mogle da napadnu, ali se to odavno promenilo. Danas sve velike metropole poput Beča, Pariza, Londona, Praga imaju košnice na svojim zdanjima. I dok se u svetu ova vrsta pčelarenja odomaćila, kod nas se na nju još gleda sa podozrenjem. Posmatrajući glavne gradove na prostoru bivše Jugoslavije samo se Ljubljana i Beograd zalažu za razvoj urbanog pčelarstva, kaže Stanko Rajić.

Prema tvrdnjama nekih biologa u Beogradu ima blizu 3.000 slobodnoživećih medonosnih i još oko 270 drugih vrsta pčela. Ovi insekti od davnina žive u gradu sakriveni od očiju javnosti. Građani ih primećuju jedino u periodu rojenja. O njima niko ne vodi računa, a nije zabeleženo da su nekoga napali. Uostalom, pčela ima nagon da štiti svoje stanište, a ne da juri građene po parkovima, dodaje.

Koliko košnica može da bude na jednoj zgadi nije određeno propisima.

Cilj urbanog pčelarstva nije ubiranje meda i prikupljanje ostalih pčelinjih proizvoda nego edukacija stanovništva o važnosti pčela za očuvanje ekosistema. Nismo mi, niti nam je to namera, doneli pčele u grad. One su tu odavno. Mi smo ih samo stavili u košnice i vodimo brigu o njima, navodi Stanko Rajić.

Ipak, dodaje, med koji se na taj način proizvede ima svoje kupce, iako, mnogi i dalje ne prepoznaju u potpunosti sve prednosti njegovog korišćenja.

Većinu meda kompanije sa kojima imamo ugovor koriste za poklon svojim poslovnim partnerima. Naravno, teglice gradskog meda se posebno brendiraju za svaku kompaniju sa kojom sarađujemo, navodi ovaj pčelar.

U gradskom medu se, kako objašnjava, nalazi mala količina polena koji možda izaziva alergije.

Dugotrajnom konzumacijom takvog meda postepeno se stvara otpornost na polenske alergije, poručuje Rajić.

Dnevnik/RTS