(FOTO) PROLEĆE U FEBRUARU OPASNO PO RANE SORTE KAJSIJA I JABUKA…Ako bude jakog mraza voćari će obrati bostan
Toplo vreme doprinelo je da krene vegetacija na voću, ali od visokih temperatura za ovo doba godine mogli bi da stradaju voćnjaci ukoliko posle toplog vremena stigne zahlađenje i pojave mrazeva, što u našim krajevima nije neuobičajeno.
Mrazevi u martu ili aprilu retko koje godine ne uzmu danak po vojvođanskim voćnjacima.
Ovih dana prave prolećne temperature doprinele su da voće počne da pupi.
Na ranim sortama kajsija pre nekoliko dana pojavili su se prvi cvetovi, a narednih dana voćari očekuju da rane kajsije sasvim procvetaju. I na drugom voću, kruškama i jabukama vidi se da pupovi počinju da bubre, ali po rečima velikog voćara Koste Stakića iz Neština za „Dnevnik” početak vegetacije ne bi trebao loše da utiče na voćke, čak i ukoliko posle toplog vremena nastupi zahlađenje i temperatura se spusti do minus jedan-dva stepena.
(prof. dr Zoran Keserović)
- Veliki, profesionalni proizvođači voćnjake podižu na višim nadmorskim visinama i biraju sorte otporne na klimatske prilike pa kajsijama, kruškama i jabukama ne bi trebalo da škodi ni toplo vreme sada ni kasnije ukoliko u narednom periodu nastupi zahlađenje i klima spusti do minus dva. Međutim, veći minus i mraz mogu da naprave štetu u velikim voćnjacima, posebno kada se voće rasceta i zima vrati u martu ili aprilu i stegne minus veći od dva stepena - kazao je Stakić.
Po njegovim rečima, posle zimskog prskanja, voćari su najviše posvećeni breskvama, na čijim granama se probijaju pupovi.
- Breske i nektarine su već tri puta prskane zbog kovrdžavosti listova - kazao je Stakić.
Stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović kazao je da nas ćudi klime neće zaobići ni ove godine i da voćari više ne treba da računaju da ih klimatske promene mogu zaobići. Prošle godine suočili smo se sa još jednom, novom klimatskom nepogodom - superćelijskom olujom, od čijih udara su padali čak i stubovi od protvigradne zaštite.
- Od klimatskih nepogoda voćari ne mogu sasvim zaštiti stabla, ali mogu štetu ublažiti. Za to ima više načina - kazao je prof. dr Keserović.
– Sada, parelno sa podizanjem voćnjaka, veliki proizvođači odmah postavljaju i protivgradne mreže, koje štite rod od leda, ali i od letnje žege. Istovremeno, koriste i antifrost sistem, koji voćke može da zaštiti od većeg minusa, do minus sedam stepeni, ali i koriste vetroturbine, ubaciju topao vazduh ili koriste i zastareo način zaštite - u voćnjacima pale bale da bi plodove sačuvali od hladnog vremena.
Mraz je, inače, uobičajena pojava u martu pa i u aprilu. Prošle godine mraz je bio krajem marta na obroncima Fruške gore i u okolini Bele Crkve i umanjio prinose kajsija.
Recimo, 2022. godine, krajem marta, mraz je uništio veći deo roda ranih sorti kajsija, a 60 do 70 odsto ranih breskvi i ranih šljiva, dok je minimalna šteta bila na jabukama i trešnjama.
Z. Delić
Foto: Dnevnik
