DOBRI PRINOSI Kukuruza će biti ubrano oko 5,5 miliona tona

Kukuruz je ove godine posejan na 900.000 hektara, što je 70.000 manje nego lane, ali će zato prinos, pokazao je start berbe, biti više nego dobar, pa se očekuje prinos, ako ne rekordan, onda blizu tog rezultata.

Po rečima naučnog savetnika u Odeljenju za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Milosava Babića, Srbija bi od ovogodišnje berbe kukuruza trebalo da ima između pet i pet i po miliona tona kukuruza, od čega bar dva miliona tona za izvoz. 

– Te količine zlatnog zrna su kao nekada, kada smo pod kukuruzom imali 1,1 milion hektara – kazao je dr Babić, navodeći da se očekuje da ukupan prosečan prinos u zemlji bude šest tona po hektaru, a u Vojvodini između osam i deset.

Ove godine sojom je bilo posejano 220.000 hektara, a suncokret je u setvi  2018. zabeležio istorijski rekord – 245.000 hektara. Razlog za to je lanjska suša pa su ratari u toj uljarici videli izlaz, pošto dobro podnosi klimu bez vlage.

Još uvek nema konačne cene za soju i suncokret, već se u silosima primenjuje akontna, za soju od 35 do 37 dinara kilogram, a za suncokret za sada 28,5 dinara, s PDV-om, dok su lane suncokret tokom žetve trgovci iz Bosne kupovali i za 40 dinara, da bi naposletku kilogram, s PDV-om, vredeo 35,5 dinara.

Poljoprivrednici se slažu u tome da je ova godina rodna za sve tri jesenje kulture, ali da, u poređenju s lanjskom, nisu na istom jer je veštačko đubrivo ove godine bilo skuplje pet do deset odsto, a za gorivo su davali 20 odsto više novca nego 2017.

– Lane je suša desetkovala prinose pa su usevi vredeli više novca, a sada je kontra, rod je dobar a cene niže pa, računajući troškove setve, nismo na dobitku već na gubitku – kazao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš.

Po njegovim rečima, za kilogram kukuruza na severu Bačke, u zavisnosti od vlage, oktupljivači plaćaju od 14 do 16 dinara, s PDV-om.

– To je novi rod kukuruza u zrnu, dok se onim u klipovima ne trguje, bar za sada, već ga poljoprivrednici smeštaju u čardake – kaže Kiš, navodeći da je u berbi 2017. kilogram zrna kukuruza vredeo 18 i 19 dinara.

Po rečima direktora prodaje u novosadskom NSAGRO–ING-u Dejana Ćakovića, kilogram kukuruza juče je koštao 15 dinara, mada je na startu berbe kilogram novog zrna vredeo od 15,5 do 16 dinara.

– Očekuje se da kukuruz, kada se berba zauka, bude i jeftiniji, jer cenu diktira inotržište, gde je taj usvev jeftiniji u odnosu na prošlogodišnju berbu – kazao je Đaković. – Ipak, predviđanja su da bi u narednim mesecima mogao koštati 17 dinara pa je na poljoprivrednicima da odluče da li će ga držati na lageru ili prodati.

Istakao je da su u prvim danima berbe kukuruza uočene slabosti u transportu useva. Nema dovoljno kamiona, ni vozača, dok je, s druge strane, tokom avgusta bio nizak vodstaj Dunava pa pšenica, koja je trebalo da se transportuje tokom tog meseca, tek sada putuje ka stranim tržištima.

– Ohrabruju prinosi – podvukao je Đaković. – Svi koji su nam do sada predali kukuruz u silose imali su prinos veći od deset tona po hektaru.

Z. Delić