Cveće miriše na dobru zaradu

Istakli su da bi proizvodnja cveća mogla imati značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer Srbija raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu, navodi se u saopštenju.

Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom u toj oblasti docentkinjom dr Anom Vujošević i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, poručili su povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može biti isplativo.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje, navode. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj.

Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava.

Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do deset procenata, ističu predstavnici Nacionalnog tima.

U 2019. godini Srbija je izvezla 3.000 tona cveća i ukrasnog bilja, vrednih 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani.

– Činjenica da je Srbija prošle godine platila sedam miliona dolara za uvoz cveća koje mogu proizvesti udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke – rekao je Krkobabić. – Veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, postići će povoljniji, željeni rezultat samo ako se udruže.

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 hektara.

Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet – ruža, hrizantema, ljiljana, gladiola, kala...

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća.

Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod tim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Naveo je da će samo tako biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava Vlade.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela”.

Za zainteresovane, Nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koja gaje cveće, dodaje se u saopštenju.

Z. Delić