Begečka šargarepa najveća na Balkanu
BEGEČ: Oblačno i tmurno vreme pri kraju ove sedmice nije omelo ratare u Begeču, nadomak Novog Sada, da nastave vađenje šargarepe. Ovog proleća u posao su krenuli desetak dana ranije zbog klime koja je doprinela tome da povrće pre dostigne odgovarajuću dužinu i širinu.
Jedan od proizvođača šargarepe Mirko Pekar iz Begeča kaže da se očekuju dobri prinosi po hektaru i da trenutno šargarepa ima odličnu cenu – kilogram mlade prodaje se za 70 dinara. Međutim, kako vreme bude odmicalo, šargapera će sve više dospevati za upotrebu pa će i cena biti niža.
Promena klime utiče na sve nas pa i na rod, zato gledamo u nebo i žurimo da što pre izvadimo šargarepu, strepeći da nam vremenske nepogode ne unište trud i velika novčana ulaganja, kaže Pekar.
U Begeču se najviše seje šargarepa i zahvaljujući begečkim povrtarima, Srbija je najveći proizvođač šargarepe na Balkanu i nema potrebe da je uvozi, premda je do pre dve decenije bila veliki uvoznik.
Zemljoradničku zadrugu u Begeču danas će posetiti poljoprivrednici iz Poljske, iz Udruženja poljoprivrednika regije Šlezija, zainteresovani za uslove rada ovdašnjih poljoprivrednika, razmenu mišljenja, ostvarivanje poslovnih kontakata i unapređenje privredne saradnje Poljske i Srbije.
Domaćin zemljoradnicima iz Poljske biće Regionalna privredna komora Novi Sad, a među njima će biti onih koji se bave ratarskom proizvodnjom, uzgojem stoke, proizvodnjom mleka i živine.
U tom mestu to povrće gaji, dvadesetak poljoprivrednika a među njima ima i ratara koji je seju na čak 140 hektara. Od pre dve godine begečka šargarepa ima oznaku geografskog porekla. Sertifikat o organski zdravoj namirnici lane je imalo 14 begečkih proizvođača, a ove godine u postupku dobijanja oznake geografskog porekla je 18 poljoprivrednika.
U našoj zemlji najviše se šargarepe poseje u Begeču, pa u Gospođincima i Molu, ali tamo ratari uz šargarepu seju i zelen, a naši samo šargarepu, predočava direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec.
Kako je dodao, nešto šargarepe uspeva i u dolini Morave, ali ta proizvodnja zadovoljava potrebe malih kupaca. Očekujemo da se ove godine na između 500 i 600 posejanih hektara izvadi između 25.000 i 30.000 tona šargarepe, a od te količine 70 odsto se proda na inotržište, prvenstveno u Bugarsku i druga tržišta. Poljska, Srbija i Turska su najveći proizvođači šargarepe, ali je naša intenzivnijeg ukusa, malo sladi, zlatnonarandžaste boje i postojanija je.
Po njegovim rečima, mlada šargarepa trenutno završava u velikim domaćim trgovačkim lancima, čiji šleperi svakodnevno tovare begečku šargarepu za domaće kupce.
Poljoprivrednici imaju ugovore s trgovačkim kućama, a oni koji ne ugovaraju prodaju imaju hladnjače koje su u srazmeri s obimom proizvodnje, ističe Zec.
Z. Delić
