Pijemo mleko iz BiH od našeg jeftinije trideset dinara

To nas je ubrzo i snašlo, i mleka iz uvoza, jeftinijeg od našeg, sve više je bilo na srpskom tržištu. Država je reagovala tako što je u junu donela odluku da uvede prelevmane na uvoz mleka i kiselomlečnih proizvoda kako bi zaštitila domaću proizvodnju od prekomernog uvoza. I šta se dogodilo? Ništa. Mleka i mlečnih proizvoda iz uvoza i dalje ima, čini se i više nego što ga je bilo.

Mleko i pavlaka iz uvoza prodaju se i u radnjama i u slobodnoj prodaji - na pijacama. U novosadskim prodavnicama može se naći mleko proizvedeno u Gradačcu u BiH - „milk“, proizvođača „Milk lend“. Litarsko pakovanje (tetrapak) ovog dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti košta 69 dinara. Po toj ceni ne može se kupiti dugotrajno mleko proizvedeno u Srbiji.



U tom rangu, najjeftinije domaće je neko od robnih marki i košta 80 dinara litar. Redovno mleko proizvođača u Srbiji u tetra-pakovanju i sa pomenutim stepenom masnoće košta 101 dinar i više od 30 dinara po litru je skuplje od bosanskog. Čak se ni domaće mleko u pet ambalaži, sa 2,8 odsto masnoće, ne može kupiti po 69 dinara. Naravno, naši potrošači imaju prilku da kupuju na akcijama, pa se i domaći mlečni proizvodi nađu po povoljnijim uslovima, ali bosansko mleko nije na akciji pa ga treba porediti sa redovnim, a ne sniženim cenama.  



Jednaka je situacija i sa tvrdim sirom. Na novosadskim pijacama kilogram „ementalera“ ili nekog sličnog sira mađarskih proizvođača košta oko 500 dinara, dok je u prodavnicama „domaći“ skuplji barem za 200 dinara. Na sve to valja podsetiti na probleme srpskih farmera koji ne jenjavaju i zbog kojih ih sve više stavlja katanac na farme. Kako to onda država pomaže našim stočarima i kakvi su efekti uvedenih prevelmana za uvoz mleka od 10 do 20 dinara, odnosno od 10 do 30 dinara za kiselomlečne proizvode?



U prvih pet meseci ove godine, pre Vladine intervencije zabeležen je veći uvoz ovih proizvoda za oko 3,5 puta u odnosu na isti period prošle godine. Po tvrdnjama nadležnih koji su pri uvođenja prelevmana objašnjavali kako država čini sve da spreči prekomeran uvoz i zaštiti naše proizvođače, čak sedamdeset odsto uvezenog mleka u Srbiju dolazi iz Bosne i Hercegovine, a 30 odsto iz zemalja Evropske unije.



Prema podacima Uprave carine u Srbiju je za prvih šest meseci ušlo 16.000 tona mleka u prahu i pavlake, jogurta oko 670 tona, a putera oko 507 tona. U istom periodu izvezeno je 20.000 tona mleka u prahu i pavlake, jogurta više od 7.500 tona i putera 80 tona.Elem, mere koje je Vlada u junu donela očito nisu urodile plodom i treba videti šta nam je činiti. Da će situacija biti još složenija i za naše farmere nepovoljnija govori podatak da su, prema izveštaju Evropske komisije, cene sirovog mleka, recimo u Sloveniji, pale u junu 20 odsto na godišnjem nivou, a isti pad registrovan je i na nivou cele Evropske unije. 



Slovenačka komora za poljoprivredu i hranu (KGZS) očekuje da će cene mleka u Sloveniji nastaviti da padaju. Prosečna cena mleka sa 3,7 i 3,15 mlečne masti po izlasku iz poljoprivrednih gazdinstava iznosila je u junu 28,05 evra za 100 kilograma. Najveći pad cena u EU je u junu zabeležen u Estoniji (29 odsto), zatim u Letoniji i Mađarskoj (po 28 odsto)...



S. Gluščević

Ulja i šećera neće faliti 



Srbija će imati dovoljno ulja i šećera za sopstvene potrebe, kao i za izvoz, navodi se u izveštaju stručne službe Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. Površine pod suncokretom su oko 170.000 hektara, sa kojih se očekuje prinos od 422.000 tona i proizvodnja suncokretovog ulja od 139.000 tona. Za domaću potrošnju u prehrambenoj industriji potrebno je oko 76.000 tona, a procenjuje se da će za izvoz biti opredeljeno oko 63.000 tona. Za domaću potrošnju šećera planira se oko 100.000 tona, a za izvoz oko 230.000 tona.