Od drveta napravimo 360 miliona dolara izvoza

da je mali procenat izvoza drvne industrije posledica toga što se polovina drveta izvozi kao sirovina, odnosno kao trupci i rezana građa. Tvrdi da bi, ukoliko bi se umesto drveta kao sirovine prodavao gotov proizvod, zarada bila višestruko veća.

– Prošlogodišnji izvoz rezane građe vredeo je 45,3 miliona evra – objasnio je Sertić. – Ukoliko bi se ona preradila u stolice, dobilo bi se pet miliona komada stolica čija bi vrednost u izvozu bila gotovo šest puta veća, oko 265 miliona evra. Ako bi te stolice bile posebno dizajnirane, cena bi mogla da bude i deset puta veća. Što je još važnije, taj proces prerade navedne količine rezane građe u stolice generisao bi najmanje 5.000 novih radnih mesta.

Po podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji je oko 2.252.400 hektara pod šumama, od čega je u državnom vlasništvu 53 odsto, a u privatnom 46. Državnim šumama upravljaju javna preduzeća „Srbijašume” i „Vojvodinašume”, a godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 miliona kubnih metara, od čega je oko dva miliona kubika proizvedeno u državnim šumama od državnih preduzeća, dok se 561.000 kubika poseče u šumama u privatnom vlasništvu. Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva, koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90 odsto preduzeća u drvnoj industriji je u privatnom vlasništvu i uglavnom su u centralnim delovima Srbije. Većina tih preduzeća bavi se preradom drveta – 1.504, dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja – 678. Udeo sektora u BDP-u Srbije je 1,4 odsto, dok drvna industrija doprinosi ukupnom izvozu s 5,7 odsto, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina.

U oceni PKS-a navodi se da je, osim poljoprivredne i prehrambene industrije, drvna drugi najvažniji sektor u zemlji, koji ima konstantan trgovinski suficit. Kada je reč o strukturi izvoza, polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim Proizvodima od drveta. Zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom od 2014. godine povećan je izvoz nameštaja u tu državu za čak 50 odsto.

Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije bila je jedan od najatraktivniji sektora za strane investitore. Francuski „Tarkett”, italijanski „Ditre” i „Gruppo Fantoni”, austrijski „Kronospan” i mnogi drugi su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo domaćeg tržišta nego i evropskog i sve većeg tržišta Rusije. Međutim, po statističkim podacima, zarade zaposlenih u drvnoj industriji su daleko ispod republičkog proseka, a to je jedan od razloga što se malo mladih odlučuje za rad u njoj.

Drveni namešaj koji se proizvodi u Srbiji podeljen je u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti i tapacirani. Oko 30 odsto proizvedenog nameštaja je od masiva i on je najskuplji, izrađen je od domaćeg drveta i namenjen je uglavnom izvozu. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.

LJ. Malešević

U Srbiji posluje 2.182 firme drvne industrije

U Srbiji ima 1.820 mirko, 285 malih, 71 srednje i šest velikih preduzeća u drvnoj industriji. Preradom drveta bavi se 1.504 firme, koje trenutno zapošljavaju 10.101 radnika. Reč je o 1.296 mikro, 179 malih, 28 srednjih i jednom velikom preduzeću. Izradom nameštaja bavi se 678 firmi,u kojima je zaposleno 12.864 radnika. Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visokokvalifikovanih radnika koji drvnu industiriju čine konkurentnom.