Očekuje se intervencija države na tržištu mesa

prodavnicama je skuplja i piletina. Uz cenu svinjetina višu između 40 i 50 odsto po kilogramu, piletina je skuplja i do 25 odsto. Razlog rast cene piletine razlog je manja ponuda utovljenih pilića.

Tako se sada u radnjama i mesarama kilogram svinjskog buta prodaje i po 600 dinara, dok je kilogram piletine oko 300. Doduše, u nekim mesarama cena svinjetine niža je pedesetak dinara, ali i oni nagoveštavaju da će poskupljenje uslediti, a procenjuje se da bi cena mesa mogla ići naniže za oko dva meseca.

Inače, u Srbiji se tradicionalno najviše troši svinjsko meso i godišnje ga prosečno domaćinstvo potroši više od 40 kilograma. Međutim, zbog sve manje platežne moći, građani Srbije odavno jedu manje mesa, bilo kojeg, a uz nagli skok cene porcije će biti još manje. Veliki deo građana neće biti u prilici da sebi priušti ni količine koje je do sada mogao i zbog toga svu sve oči uprte u državu i najavu da će se intervenisati iz Robnih rezervi.

Predsednik Pokreta potrošača Srbije Petar Bogosavljević smatra da država pod hitno treba da reaguje, i to ne samo tovljenicima iz Robnih rezrvi, već i čitavim sistemom mera, kao što se radi svuda u svetu kada se nastoji obezbediti stabilnost tržišta i fer konkurencija.

– Mere bi sprečile zloupotrebu osilacija u proizvodnji, koje su normalan deo ciklusa, i to bi bilo u interesu i države, proizvođača i potrošača – ocenio je Bogosavljević. – To što se sada dešava sa svinjskim mesom, ali periodično i s drugim proizvodima, posledica je upravo nedostatka osmišljenih mera u agrarnoj politici.

I doskorašnji direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović smatra da država mora intervenisati zbog poskupljenja svinjskog mesa, podsećajući na to da je osnovna funkcija Robnih rzervi, koje svaka ozbiljna država ima, da intervenišu i kada cene idu gore i kada padaju.

– To znači da treba da štiti i proizvođače i potrošače i da se preko Robnih rezervi funkcioniše kroz sve linije u poljoprivredi jer ta grana ima proizvodnju sezonskog karaktera i te cikluse treba da „peglaju” Robne rezrve iz živih ili zamrznutih zaliha, a ne da se uvozi – rekao je Cvijanović. – Država bi morala da se potrudi da otkloni uzroke takvih osilacija na tržištu, a sada nema agrarne politike koja bi obezbedila sigurnost potrošača. Kroz privatizaciju su rasparčani veliki sistemi, pokidani su reprolanci, koji su išli od proizvođača do krajnjeg potrošača, i među pokidanim delovima sada nema ozbiljnog odnosa koji bi svima garantovao sigurnost.

Po oceni predsednika Kluba 100P Vojislava Maleševa, država bi morala da napravi agenciju za intervencije na tržištu da se ne bi događalo da u jednom periodu neke robe ima previše pa cena pada, a u drugom se pojavi manjak i to poskupi.

– Taj balans ne mogu da prave Robne rezerve, koje su zbog brojnih afera izgubile kredibilitet – smatra Malešev. – Uz to, treba se malo pozabaviti i monopolima među karikama na tržištu. Mislite da mesari nisu znali da ciklus tako funkcioniše? Znali su, kupovali su kada je bilo jeftino i sada prodaju kada su cene skočile, uz blagoslov države.

LJ. Malešević

Tovljenici i 200 dinara po kilogramu

Cena žive vage tovljenika u Sremu i Mačvi još nije dostigla 200 dinara i uglavnom se otkupljuje za 190, mada, kako su nam rekli stočari u tim regionima, ima i nakupaca koji su spremni da daju više. Nakupci koji daju više od 190 dinara po kilogramu žive vage uglavnom dolaze iz uže Srbije, odnosno krajeva gde već godinama nema dovoljno tovljenika.