ŽEGA POGURALA POTROŠNJU STRUJE Klima, bojler i frižider GUTAJU ENERGIJU

Kako su mnoga domaćinstva u Srbiji posle 19. i 21. jula ostajala bez električne energije, a načinjena šteta postepeno sanirana, klime i ventilatori mnogo više rade, što znači da građani troše više struje nego što je uobičajeno za ovaj mesec.

Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, korisnici ipak više električne energije troše tokom zime u odnosu na letnji period. Prosečna godišnja potrošnja po domaćinstvu je oko 4.045 kilovat-sati, dok zasebna domaćinstva mesečno u proseku troše oko 337 kilovat-sati. Oko 74 odsto korisnika sistema ima ugrađene merne uređaje koji imaju mogućnost merenja više i niže tarife. Elektrodistribucija Srbije je korisnicima sistema tokom prošle godine isporučila ukupno 26.676.426 megavat-sati električne energije, dok je od toga domaćinstvima isporučeno oko 13.379.205 megavat-sati.

Među uređajima koji troše najviše električne energije tokom cele godine spadaju električni šporeti, a kada je reč o zasebnim godišnjim dobima, u letnjim mesecima, na prvom mestu su svakako klima uređaji, kao i bojleri, koji najviše struje potroše i tokom zime. Njima se pridružuju termoakumulacione peći, pa tek onda ostali uređaji koji služe za grejanje prostorija u domaćinstvima.

Klasični klima-uređaji su mnogo veći potrošači od inventer uređaja čija je ugradnja nešto skuplja.

Kada je reč o bojlerima, najidealnija upotreba kotla jeste kada je temperatura nameštena na 65 stepeni, između drugog i trećeg podeoka, pa majstori preporučuju da uređaj bude stalno upaljen, jer njegovo često gašenje utiče na mnogo veću potrošnju.

Međutim, mišljenja među električarima su podeljena. Dok su po nekima najveći „krivci” za veliku potrošnju električni šporeti, mnogim majstorima ljudi se javljaju upravo zbog frižidera i klima-uređaja koji se i najčešće kvare. Klime i bojleri su najveći potrošači, ali i frižideri, najčešće zbog vlage i neredovnog servisiranja, ali i ukoliko su pretrpani namirnicama.

Kada je reč o uređajima u javnim objektima, najviše električne energije mogu da potroše klima-uređaji. Njihova rasprostranjenost i brojnost čine ih jednim od glavnih potrošača. Od ostalih uređaja, veliki potrošači su termoakumulacione peći, mašine za veš, mašine za suđe, frižideri i zamrzivači, rerne i tako dalje. Takođe, ne treba zanemariti ni takozvane „energetske vampire”, uređaje poput kompjutera, laptopa i televizora koji i kada su isključeni (stendbaj režim), troše od pet do deset odsto od električne energije koju troše u punom radu.

Iz Agencije za energetiku Grada Novog Sada potvrdili su da se najveća potrošnja električne energije beleži tokom zimskih meseci, tačnije u decembru i januaru, te da je razlog veoma jednostavan, dani su hladni i kraći, a noći duže. Javno osvetljenje radi i do 15 sati dnevno, a kada je reč o javnim objektima, dolazi do povećanja potrošnje električne energije usled dužeg rada osvetljenja u objektima, pa se tokom hladnijih dana prostorije često dogrevaju klima-uređajima. U javnim objektima koji se greju uz pomoć toplotnih pumpi potrošnja električne energije je na vrhuncu u januaru.

- Kao period posmatranja uzeli smo period od 2020. do 2022. godine zato, što je praćenje potrošnje električne energije u javnom osvetljenju na teritoriji grada počelo upravo 2020. godine, a javno osvetljenje je najveći „potrošač” - rekao je Mladen Konjević iz Agencije za energetiku Grada Novog Sada. - Potrošnja električne energije za ove tri godine porasla je za 6,53 odsto, ali ako poredimo prošlu i pretprošlu godinu, možemo primetiti uštedu u potrošnji od 1,05 odsto. Ova mala, ali vredna ušteda leži u činjenici da se Grad Novi Sad u septembru 2022. godine priključio nacionalnim merama i preporukama za štednju energije. Jedna od vidljivijih mera je bila da se ugasi dekorativno osvetljenje, kao i da se štedi na prazničnom osvetljenju. Svi javni objekti iz nadležnosti Grada su dobili preporuke za štednju energije, mada je dobar deo objekata (škole, predškolski objekti i objekti socijalne zaštite) bio izuzet iz ovih mera.

A. Čegar