Za neka poskupljenja kriv i lov u mutnom trgovaca

Praktično, svaki odlazak u prodavnicu, bilo da je reč o trgovini prehrambenom robom ili bilo kojom drugom, košta više, odnosno s istim količinama novca kući se donosi manje robe. Poskupelo je gotovo sve što se na tržištu nudi: voće, povrće, brza hrana, odeća, meso, obuća, kozmetika, usluge..., a kako stoje stvari poskupljenja neće stati -  osim ako kupaca bude manje.  

Kao opravdanje za povećanje cena poslednjih nekoliko meseci proizvođači i trgovci nude inflaciju, a ističu i da je sadašnjoj situaciji prethodila pandemija koronavirusa, kada je i došlo do poremećaja u lancima snabdevanja i različitih nestašica i poskupljenja. Za sve veće cene naredno opravdanje je i rat u Ukrajini - koji je uz probleme na globalnom nivou u trgovini, doveo i do znatnih poremećaja u energetici.

Slobodno formiranje cena

Cene nekih proizvoda, poput recimo brašna, hleba „sava”, nekih vrsta mesa, ulja, a do nedavno šećera i mleka su ograničene, dok se cene proizvoda koji se od njih proizvode slobodno formiraju. Tako su peciva, mlečni i suhomesnati proizvodi, čokolade, konditorski proizvodi, ali ne i samo oni, sada daleko skuplji nego ranije. Ako je do poskupljenja i moralo da dođe, bilo bi dobro znati da li je ono moralo biti baš u tolikom procentu, ili je to, možda, način da se smanji gubitak/trošak i poveća sopstveni prihod.

Ipak, nije na odmet zapitati se - da li se sve to moglo preliti na baš sve proizvode, odnosno da li ima proizvođača i trgovaca koji ovu sitauciju koriste za ostvarenje dobiti. Istini za volju, poplava poskupljenja zahvatila je celu Evropu i ma kako se potrošačima to ne sviđa, povećanje cena nekih proizvoda je i razumljivo/opravdano. Istovremeno, za neke druge nije i moglo bi se reći da su mnogi poskupeli jer se moglo - i da su i neki trgovci i proizvođači iskoristili ovu situaciju da ostvare dodatnu zaradu. Jer, poskupljenja nisu mala i gotovo sva se mere dvocifrenim brojkama, ali ima i proizvoda koji su i nekoliko puta skuplji - cena kesice vanilinog šećera je i više od tri puta veća nego ranije, pakovanje papirnih maramica prodaje se i za 20 dinara, pojedine vrste hleba skuplje su i za više od 30 odsto, sirovina za fil nekih pekarskih proizvoda „otišla” je za više nego duplo...

Zbog sve viših cena menjaju se i navike kupaca, pa se okreću kupovini povoljnijih proizvoda. Upravo to je način da se proizvođači i trgovci koji nerealno dižu cene zamisle i počnu da se ponašaju drugačije, ukazuje pravni savetnik u Udruženju potrošača Vojvodine Mladen Alfirović. On ističe da će se, ukoliko proizvođači i trgovci povećaju cenu više nego što su potrošači spremni da plate, smanjiti promet, a onda i poslovni prihodi.

- Poskupljenja nekih proizvoda nemaju uvek realan razlog, odnosno ima onih koji ovakve situacije zlaupotrebljavaju kako bi profitirali - kaže Alfirović. - Nesumnjivo je da su neki proizvodi neopravdano poskupeli jer cene energenata i sirovina ne utiču na krajnju cenu u toj meri koliko su oni poskupeli i tada se može govoriti o nesavesnim proizvođačima, a slično je i s trgovicima koji neopravdano povećavaju maržu. Oni, zapravo, kalkulišu i povećavaju cene dok mogu, odnosno sve dotle dok potražnja ne pada. Rešenje je jednostavno, zbog više cene potrošači više neće kupovati taj proizvod, to će uticati na smanjenje prometa, a potom na smanjenje profita. Tada bi i cene trebalo da idu naniže, kako bi se povećao promet i potrošači motivisali da više troše.

On naglašava i da je potreban i jači tržišni nadzor kako bi se utvrdilo da li neko zloupotrebljava situaciju i povećava cene iako za to nema realnog osnova.

D. Mlađenović