U Srbiji rastu prihodi, ali rastu i rashodi

To je nešto sporije u odnosu na projekciju rasta bruto domaćeg prozivoda, koju je NBS povećao na 3,6 odsto, ali je i znatno više nego lane.

Navodi podatak da će lična potrošnja građana u Srbiji u 2019. na godišnjem nivou iznositi oko 30 milijardi evra, a ključni izvor finansiranja potrošnje su plate iz privatnog sektora.

– U narednoj godini očekuje se rast lične potrošnje od 3,6 odsto, što je takođe nešto sporije od projekcije rasta BDP-a od oko četiri odsto u 2020. godini – ocenjuje Trajković. – I ove i sledeće godine oko dve trećine rasta lične potrošnje doći će od rasta fonda plata u privatnom sektoru, a trećina od rasta plata u javnom sektoru i penzija zajedno.

Trajković objašnjava da fond plata u privatnom sektoru čini oko 45 odsto izvora lične potrošnje u Srbiji, na drugom mestu je fond penzija s oko 15 odsto, a slede plate iz javnog sektora, koji čini oko 12,5 odsto izvora lične potrošnje u Srbiji. Na to, kako kaže, treba dodati i doznake iz inostranstva i rast kreditne aktivnosti, koji imaju nešto manje učešće.

Republički zavod za statistiku još nije objavio podatke o prosečnim mesečnim prihodima domaćinstava Srbije u trećem kvartalu ove godine, a na kraju drugog prosečni mesečni prihodi iznosili su 66.348 dinara ukupno u novcu i naturi, dok su rashodi bili 66.576 dinara. Podaci RZS-a pokazali su da je prosečni ukupni prihod domaćinstava na kraju drugog kvartala ove godine bio oko 3.500 dinara veći u odnosu na isti period lane.

Najveći prihodi na kraju drugog kvartala bili su u Beogradskom regionu – 77.224, Regionu Šumadije i zapadne Srbije – 63.528, Vojvodine – 62.865, a najniži prosek ukupnih prihoda imala su domaćinstva u Regionu južne i istočne Srbije – 61.825 dinara.

Domaćinstva su prosečno najviše u tom periodu trošila na hranu i bezalkoholna pića – 34,4 procenta, slede stanovanje, voda, električna energija, gas, gorivo – 16,7 odsto i transport – 9,4 odsto.

Na kraju prve polovine godine više od 96 procenata domaćinstava u Srbiji prihode je ostvarivalo u novcu.

Nešto ispod 50 procenata je to od plata iz redovnog radnog odnosa, a 32,4 odsto od penzija.

Drugim rečima, i polovinom godine rasli su prihodi domaćinstava u Srbiji, ali i rashodi jer su hrana i piće nastavili da „gutaju” kućni buyet. Trend rasta prihoda, ali i lične potrošnje domaćinstava u Srbiji, očigledno je nastavljen i u trećem kvartalu, a tako će biti i u poslednjem. Jedino što bi se u poslednjem kvartalu moglo promeniti je da ključni izvor finansiranja potrošnje budu plate iz javnog sektoru, s obzirom na to da sledi povećanje plata zaposlenih kojima je poslodavac država. No, pošto broj zaposlenih u javnom sektoru – između 500.000 i 600.000 – ipak čini samo četvrtinu ukupnog broja onih koji svakog meseca primaju platu, može se očekivati da oni poslednja dva meseca malo više troše jer će više i imati, a da od Nove godine i zaposleni u privatnom sektoru – s obzirom na to da je minimalna cena rada povećana 3.000 dinara, kao i penzioneri – sledi povećanje penzija u proseku od 5,4 odsto – dodatno troše novac.

LJ. Malešević