STANOVNIŠTVO ZA UZETE ZAJMOVE DUGUJE 1.497 MILIJARDI DINARA Kasni otplata oko 915 stanova, a nikakva šansa da odu na doboš
U Srbiji je na kraju prošle godine bilo 152.696 korisnika stambenih kredita, objavilo je Udruženje banaka Srbije u svom izveštaju za decembar 2023. godine.
Prosečan iznos stambenog kredita bio je 4,2 milijarde dinara, a kada je o kašnjenju u otplati reč ono je u decembru iznosilo 0,6 procenata, navedeno je u izveštaju.
Imajući u vidu ukupan broj stambenih zajmova, to znači da oko 915 stambenih kredita građani ne uspevaju da otplaćunu na vreme.
U decembru prošle godine dug stanovništva bankama uvećan je za 4,9 odsto u odnosu na kraj 2022. godine, dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 1,7 odsto, dok je dug preduzetnika smanjen za 1,3 procenta, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.
Građani i privreda su bankama ukupno dužni nešto manje od 3.350 milijardi dinara. To jest 3.445 milijardi. Privreda je dužna 1.878 milijardi, građani 1.497,03, a preduzetnici 70,38 milijardi dinara. Poljoprivredni zajmovi su bili nešto manji od 90 milijardi dinara, potroščki 17,7 a na ostale otpada oko 30, 7 milijardi dinara.
Od ukupno 1.497,03 milijarde dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita i to 696,53 milijarde, zatim za stambene i kredite za adaptaciju 662,18 milijardi.
Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je bila najizraženija kod preduzetnika, 6,1 odsto, slede pravna lica sa 2,9 odsto, dok je kašnjenje bilo najmanje kod stanovništva i iznosilo je 2,4 procenta.
Što se tekućih računa tiče, njihov broj je u decembru povećan za 0,6 odsto u odnosu na novembar i iznosio je 9, 06 miliona.
Broj korisnika tekućih računa povećan je u istom periodu za 0,3 odsto i u decembru je iznosio 5,94 miliona.
Kako je za „Dnevnik” potvrđeno u nekoliko novosadskih agencija za prodaju nekretnina, male su šanse da stanovi čija otplata kasni odu na doboš, to jest da dužnici prestanu da otplaćuju zajmove i da benke aktiviraju hipoteke. Razlog za to je činjenica da su stanovi uglavnom kupovani pre četiri ili pet godina kada se cene kvadrata bile niske te će građani nastaviti otplatu kako znaju i umeju.
Građani plaćaju bez obzira na kašnjenja
Da građani nastvljaju otplate kredita bez obzira na kašnjenja i druge okolnosti pokazuje podatak da se u Novom Sadu trenutno prodaju samo dva manja stana kod kojih su banke aktivirale hipoteke, a nekada ih je bilo najmanje dvadesetak. Od toga jedan izvršilac nekretninu prodaje još od 2021. godine.
U Zrenjanini nijedan stan nije na dobošu, a takođe ni u Subotici... Kada su nekretnine u pitanju, uglavnom su na dobošu stare kuće po selima ili prigradskim naseljima gde su banke aktivirale hipoteke zb og nekog drugog kredita, a ne stambenog.
Kada su kupovali stanove kvadrat u Novom Sadu je, na primer, bio 1.500 evra, a sada je 2.500 evra. To znači da stan od 50 kvadrata koji je dužnik kupio sada vredi 125.000 evra, a kada je podizan kredit i kada je nekretnina kupljena koštala ga je 75.000 evra te se nikome ne isplati da prestane s otplatom već će naći sve načine da otplatu nastavi bez obzira na skok kamata ili bilo koji drugi razlog.
Po rečima izvršnog direktora Solis nekretnina Dragana Rabatića, malo je onih koji ne otplaćuju stambeni krediti, a razlog je, pre svega, u tome što su oni koji su kupili stan rešavali stambeno pitanje i ne posmatraju ga kao investiciju s kojom kalkulišu.
- Ukoliko neko, ipak, ne može više da isplaćuje kredit, onda je moguće rešenje da proda stan na tržištu jer je kvadratni metar sada skuplji i potom otplati hipoteku - kaže Rabatić.
D. Ml.- D. U.