Šta ako ste PROMAŠILI ROK ZA PRVU RATU? Ko sve plaća, kad i kako, KOLIKO ĆE VAS KOŠTATI KAMATA

Prva rata pomerena je Dana državnosti, i isticala je u sredu, 14. februara. Ovaj datum izazvao je zabunu i nedoumicu kod građana koji su navikli na to da je rok plaćanja 15. u mesecu za svaki kvartal. Međutim, ove godine broj 15, kada je porez u pitanju, biće retkost: naime, ove godine rate dospevaju 14. gebruara, 15. maja, 14. avgusta i 14. novembra.

Šta se dešava ako zakasnite?

Plaćate zateznu kamatu koja iznosi 16,9 posto, kažu propisi. Zato, požurite s plaćanjem.

- Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni i do 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza - više puta je rekao za “Blic Biznis” Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Inače, Zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.

- Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Ovde govorimo o takozvanoj relativnoj zastarelosti, koja se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika - navodi Đerđ Pap.

Objašnjava i da posle prekida zastarelost počinje da teče iznova, i vreme koje je proteklo pre prekida se ne uračunava u rok za zastarelost.

- Zakonodavac je uveo i pojam apsolutne zastarelosti, koja podrazumeva da kada istekne rok koji je za nju predviđen, poreska obaveza prestaje. Rok za njeno nastupanje je 10 godina od isteka godine kada je poresku obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti - navodi Đerđ Pap.

Ko je obveznik poreza?

Zakon kaže da je obveznik poreza na imovinu pravno i fizičko lice (rezident ili nerezident), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac imovine koja je po zakonu o porezima veće vrednosti od 400.000 dinara i nije oslobođena plaćanja poreza (po posebnim članovima zakona-crkva, diplomatska predstavništa, fondacije i slično). Ukoliko nekretnina ima više vlasnika a udeli nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Poreska osnovica

Osnovica poreza na imovinu je vrednost koju utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Prilikom utvrđivanja vrednosti nepokretnosti  gleda se:

1) korisna površina;

2) prosečna cena kvadratnog metra  odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

Korisna površina je:

1) za zemljište - njegova ukupna površina, uključujući površinu pod objektom;

2) za objekat - zbir podnih površina između unutrašnjih strana obodnih zidova objekta (iz koje su isključene površine balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gabarita objekta, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta, osim površine ispod nosećih zidova i nosećih stubova koji prolaze kroz objekat koji su istovremeno poseban i zajednički deo objekta, a za objekat koji nema horizontalnu podnu površinu ili obodne zidove korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zemljište.

A nelegalni objekti?

Kad je pravo stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje danom početka korišćenja ili danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način.

Stope poreza na imovinu iznose:

- na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige - do 0,4%

- na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige - do 0,30%

Osnovica za izračunavanje poreza

(1) do 10.000.000 dinara do 0,40%

(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara

(3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara

(4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara.

Poreski popust se ostvaruje kada u njemu stanuje obveznik i umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara. Ako na jednoj kući za stanovanje ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj kući za stanovanje ili stanu stanuje, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj kući za stanovanje ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje.