Srpski standard na polovini evropskog proseka
Koliko se u Evropi – državama Evropske unije, onim koje nisu članice i onima koje tome teže a još nisu u tom savezu – tokom 2019. godine stvorilo, a koliko su građani trošili, odnosno šta su s novcem kojim su raposlagali mogli da učine, pokazuju podaci koje je objavio Eurostat – zvanična evropska statistika.
Naime, reč je o podacima koji pokazuju stvarnu individualnu potrošnju – AIC, čije je su vrednosti za celu prošlu godinu objavljene i koje predstavljaju meru materijalnog blagostanja domaćinstava. Na osnovu njih jasno je da u dosta zemalja postoji mogućnost domaćinstava da troše zarađeno iznad proseka EU, a da su neke i daleko ispod njega.
Dakle, reč je o tome koliko novca neko domaćinstvo odvaja za određene, svakodnevne, odnoso uobičajene životne potrebe, i od svih evropskih zemalja najbolje je plasiran Luksemburg, u kojem je evropski prosek premašen čak 35 odsto. Na začelju je Albanija, koja je, po podacima Eurostata, po tom pokazatelju na nivou od 39 odsto evropskog proseka.
Kada je reč o Srbiji, stvarna individualna potrošnja prošle godine je dostigla procenat od 49 odsto evropskog proseka. Taj pokazatelj je u Severnoj Makedoniji 42 odsto, a u Bosni i Hercegovini 41 odsto. U Crnoj Gori podaci koji pokazuju potrošnju domaćinstva u odnosu na evropski prosek premašuje 50 odsto, odnosno dostignuto je 60 odsto.
Mera materijalnog blagostanja domaćinstava, izražena po glavi stanovnika, iskazuje se kroz takozvani PPS – standard kupovne moći. To je veštačka valutna jedinica koja eliminiše razlike u nivou cena između zemalja. Tako, po objašnjenju Eurostata, jedan PPS kupuje jednak obim robe i usluga u svim zemljama, što omogućava poređenje među zemljama.
Kada je reč samo o zemljama EU, iznad evropskog proseka na osnovu tog pokazatelja, uz Luksemburg je još devet država – Nemačka, Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Finska, Francuska i Švedska. Na poslednjem mestu među zemljama EU je Bugarska, gde je taj pokazatelj na svega 58 odsto evropskog proseka. Zemlje bivše Jugoslavije koje su članice EU, Hrvatska i Slovenija su na različitim mestima, ali je u obe taj pokazatelj ispod proseka u Evropi. Naime, u Sloveniji je dostignuto 83 odsto evropskog proseka, dok je Hrvatska na 66 odsto. Svega nekoliko procenata bolje od Hrvatske su Mađarska – 67 odsto i Slovačka – 69 odsto evropskog proseka.
Stvarna individualna potrošnja domaćinstva je u evropskim zemljama koje nisu članice EU iznad evropskog proseka. Tako je Norveška premašila evropski prosek 31 odsto, Švajcarska 21 odsto, a Island 16 procenata. Potrošnja domaćinstava u Velikoj Britaniji, koja bi uskoro trebalo da i zvanično istupi iz EU, evropski prosek premašila je 13 odsto.
D. Mlađenović
