Rok za otpis 38 odsto duga u „švajcarcima” nije beskonačan

Onog trenutka kada dobije preporučeno pismo iz banke, dužniku počinje da teče rok od 30 dana da odgovori da li je za konverziju ili ne.

Pomenuti zakon je rezultat kompromisnog rešenja između države, udruženja građana i banaka.

Građani će imati izbor da li će po novom zakonu da konvertuju kredite u evro ili da nastave sudske sporove.

„Leks specijalis” predviđa da se preostali deo duga konvertuje u evre i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen 38 odsto, kao i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto. To jest, biće primenjen limit od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni euribor za varijabilne kamatne stope i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije da će se „leks specijalisom” posle više od jedne decenije rešiti problem 15.785 građana zaduženih u „švajcarcima”.

Od svih dužnika u gradaciji gore, loše najgore, ovo treće važi za one koji su ostali bez stana, ali ne i bez rata za otplatu kredita.

Kada počne primena „leks specijasa”, ti dužnici će imati jednako pravo da traže otpis. Znači, glavnica će im se manjiti 38 odsto, a onda će preostali deo duga nastaviti da otplaćuju po stopi od 3,8 odsto ukoliko se radi o varijabilnoj kamati, odnosno po četiri procenta godišnje, ako je pri zaključenju ugovora s bankom stopa određena fiksno. Ta cela transakcija neće ići automatski. Ukoliko žele otpis i da im se olakša otplata, i dužnici koji su ostali bez stana moraće takođe da se jave banci. Tada će s njom zaključiti ugovor o konverziji.

Advokat Jelena Pavlović, članica Upravnog odbora Udruženja CHF, koja je učestvovala u pregovorima s bankama o načinu rešavanja tog problema, upozorava na to da dužnici treba da obrate pažnju i ne propuste predviđene rokove. I to ne zato što se s bankom ne mogu i kasnije dogovoriti, već zato što bi im to moglo doneti određene troškove.

Ona je kazala da je tim zakonom predviđeno da se ne plaćaju ni troškovi notara, ni Katastra, a uz to, svaki otpis bilo kolikog dela duga smatra se, po poreskim propisima, ostvarenim prihodom građana. To znači da bi na otpisani deo glavnice zaduženi u „švajcarcima” trebalo da plate i porez. Međutim, „leks specijalisom” je predviđeno da takav otpis neće biti tretiran kao prihod i da na njega neće biti obračunavan porez.

Upravo zbog tih olakšica predviđenih zakonom, u smislu oslobađanja troškova, važno je da se konverzija kredita uradi u okviru predviđenih rokova, upozorila je Jelena Pavlović.

D. Vujošević