Računi za komunalije mogu se plaćati bez provizije

Po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su obavezne da u decembru izveste klijente o svim naplatama koje su imali tokom godine pa se tu  nađu sve provizije za usluge. Ukoliko saberu sve troškove koje su imali, klijenti će se uveriti u to da su za provizije izdvojili prilične sume novca, bez obzira na to kako su ih plaćali. Ta usluga mogla bi za sve njih biti besplatna. Udruženje banaka Srbije je, uz podršku Narodne banke Srbije, pokrenulo sistem plaćanja koji se zove „Platmatik”. Korišćenje te usluge je za građane i pravna lica besplatno. Međutim, da bi ta platna usluga zaživela, potrebno je da se u sistem uključe oni kojima se usluge ili roba naplaćuju. Konkretno, kod računa koje većina stanovništva izmiruje svakog meseca tu bi trebalo da budu komunalna preduzeća, EPS i PTT.

Podaci govore da građani mesečno plate 13 miliona računa, a čak 60 odsto njih redovno izmiruje obaveze. Šta im donosi „Platmatik” i kolike bi se uštede mogle ostvariti?

Konkretno, „Platmatik” se zasnova na modelu gde platilac, recimo građanin, daje saglasnost izdavaocu računa – komunalnom preduzeću ili EPS-u – da naplati novac s njegovog računa. Tada banka preko koje se račun izmiruje zadužje svog klijenta na dan dospeća računa. Da bi tako i bilo, potrebno je da klijent potpiše saglasnost. Naplata računa ne može se nikako obaviti ranije. S računa klijenta biće skinut samo iznos koji je naznačen na samom računu koji je izdalo komunalno ili slično preduzeće.

Jeftinije od bankarskih popusta

Klijenti banka mogu dati trajne naloge za izmirivanje računa, ali tada plaćaju proviziju. Ukoliko imaju paket-račun koji podrazumeva i uslugu elektronskog bankarstva, troškvi su im niži nego kada plaćaju na šalteru. Međutim, u obračun troškova tada treba dodati i održavanje računa. Što se tiče provizija, banke to napaćuju od 15 do 100 dinara, zavisno od visine računa i paketa koji klijent ima pa se na mesečnom a posebno na godišnjem nivou direktnim zaduženjima mogu ostvariti znatne uštede.

U Udruženju banaka smatraju da je to odličan način da se uštedi, a uz to je i bezbedan za korisnike jer se transakcije obavljaju u okviru banaka koje imaju uspostvaljen sistem kontrole. Korisnik sistema ima pravo na povraćaj novca po osnovu svakog pojedinačnog naloga, a bez obaveze da navede razlog za to. Isto tako, korisnik usluge ima pravo da povuče nalog za direktno zaduženje.

Istina, pomenuti računi se mogu bez dinara provizije platiti i na šalterima pomenutih preduzeća. Međutim, tu se dugo čeka u redu, a treba uzeti u obzir i onu narodnu – vreme je novac. Osim toga, žitelji manjih mesta do najbližeg šaltera treba da putuju, što uvećava troškove.

„Platmatik” predstavalja efikasan i automatizovan način izmirivanja obaveza, omogućava bolju kontrolu troškova, štedi vreme. Da bi zaživeo, potrebno je da se više promoviše i, što je još važnije, da  lokalna komunalna preduzeća uđu u taj sistem. Naplata bi za njih bila redovnija, što im svakkao ide naruku. Tom sistemu plaćanja ne ide naruku to što kod nas plate često kasne. Zato korisnik-građanin može doći u situaciju da uđe u dozvoljeni minus, ili još gore – u zonu nedozvoljenog. Tu su kamate više od zakonske zatezene pa je to jedan od razloga da klijenti budu oprezni.

Ispada da bi u celom programu na šteti mogli biti bankari koji bi ostali bez porovizija. Međutim, banke najviše troškova imaju kod operacija s gotovinom, a toga kod plaćanja računa i te kako ima – zato bi im pomenuta konkurencija dobrodošla. Sistem direktnih plaćanja je veoma popularan u zemljama Evropske unije: tamo se 30 odsto plaćanja obavi putem direktnih zaduženja. Verovatno će i kod nas dobijati na popularnosti. UBS ga nudi već godinama, ali većeg odziva nije bilo.

D. Vujošević