PRESKUPE POZAJMICE Minus guli građane gore nego zatezne kamate

Ta pozajmica je kod poslovnih banaka od svih evropskih država najskuplja kod nas. Već godinama se građanima savetuje da minus koriste u što manjim sumama i na što kraći rok. Jer, ko u minusu provede celu godinu, pa još celu platu, pola nje pokloni banci. Kamate na minuse su kod nas u prethodnih pet godina padale, kao i na kredite. Na to je uticalo ublažavanje mera monetarne politike – ako se to nastavi, i one će nadole.

Kamate na dozvoljene minuse kod nas se kreću od 19 do 36 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, kamate na gotovinske kredite vezane za domaću valutu su kod većine banaka u rasponu od 9,6 do 9,8 odsto. Od pozajmica po tekućem računu su povoljnije čak i zatezne kamate koje se naplaćuju na teritoriji cele Srbije i iznose 1,5 odsto. Drugim rečima, ako niste platili račun za struju, porez ili komunalije, jeftinije vam je da dugujete nego da zbog plaćanja pomenutih obaveza odete u minus. Tu jedino treba paziti na tajming da se obaveze izmire pre nego što sudski izvršitelj zakuca na vrata.

Dok spajaju kraj s krajem uz pomoć kartica, kredita, čekova i minusa, naši ljudi mogu samo da zavide žiteljima zemalja Evropske unije.Tamo je kamata na to prekoračenje u većini država šest odsto. Ako se pogleda bankarski pejsaž, lako je uočiti da iste bankarske kuće posluju i tamo i ovde. Ima li šansi da i kod nas kamate na minuse za početak budu makar duplo više nego u EU?

– Stope na tu vrstu pozajmica će padati najsporije – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Minus nije kredit, to je novac koji banke svojim klijentima stvaljaju na raspolaganje da im se nađe da prebrode besparicu u kojoj se nađu na dva-tri dana pre nego što im plata ili neki drugi prihod legne na račun. To nije na duge staze. Uostalom, minusi nisu ni obezbeđeni kao krediti menicama, hipotekama. Zato je kamata na tu pozajmicu znatno viša. Ali u zemljama EU su i kamate na druge pozajmice niže. Ako i kod nas stope na kredite nastave da idu naniže, to će pratiti i kamate na minuse.

Poznato je da klijenti banka kod nas ažurno vraćaju svoje obaveze. Kod kredita je kašnjenje u ispunjavanju obaveza 4,4 odsto, po podacima Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa. Minus je, očito, teži teret: tu je docnja 11,90 odsto. A kada prekorače ono što im je u ovom slučaju banka dozvolila da potroše više, onda kamate lete u nebo i kao od šale  prelaze 40 odsto godišnje.

Istina, pozajmice po tekućem računu su i kod nas bile skuplje. Otkako je Narodna banka Srbije pre pet godina  započela ciklus ublažavanja monetarne politike, i kamate na minuse su smanjene 6,2 procentnih poena.

S takvim kamatama nije ni potrebno savetovati klijente banaka da ne koriste minus. Problem je u tome što oni koji godinu provode uz platu u minusu nemaju izbor. Često su prezaduženi: tu je rata kredit koji se vaća, pa ona za karticu… Zato kada je novac neophodan ostaje samo dozvoljeno prekoračenje.

D. Vujošević