Pokvarena roba mora da se vrati ako to kupac traži

Nedavno je zabaležen još jedan takav epilog i kupac, koji je tražio zamenu proizvoda, a prodavac to odbacio, insistirajući na popravljanju, sada ima nov proizvod. Naime, po rečima pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Mladena Alfirovića, kupac u roku od dve godine ima pravo na zamenu proizvoda, a za popravku se uvek mora dobiti pismena saglasnost potrošača.

To je i potvrda da su od donošenja i primene Zakona o zaštiti potrošača, koji je na snazi već nekoliko godina, potrošači u mnogo boljoj poziciji nego ranije. Naime, utvrđena su i propisana pravila kojih se trgovci moraju pridržavati. U slučaju da to ne urade, potrošači mogu – a sve više ih to i čini – zaštitu svojih prava potražiti i preko udruženja za zaštitu potrošača. Jedan od razloga što se većina prodavaca ponaša u skladu s propisanim pravilima je i to što, ukoliko se reklamacija usvoji a ne reši u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, mogu prekršajno odgovarati, a i platiti kazne od 300.000 dinara do 2.000.000.

Istini za volju, prodavci se, otkako važi Zakon za zaštitu potrošača, pridržavaju propisanih pravila i uglavnom su promenili svoj stav prema kupcima. Ipak, ima i onih koji zakonske odredbe tumače onako kako njima odgovara, verovatno se nadajući da nisu baš svi potrošači upoznati s tim kakva su im prava i kako da ih zaštite. Ima prodavaca, ukazuje Alfirović, koji Zakon o zaštiti potrošača, vezan za ulaganje reklamacije nakon šest meseci od kupovine tumače tako da potrošač ne mora da da saglasnost za popravku robe.

„ Ako do nesaobraznosti robe – što zapravo znači da se proizvod ne može koristiti s osnovnom namenom – dođe u bilo kojem trenutku u roku od dve godine od kupovine, potrošač ima pravo da se taj proizvod zameni“, kaže Alfirvić.

Dodaje da mnogi trgovci ukazuju potrošačima na to da je to moguće samo u slučajevima kada je od kupovine proteklo šest meseci, a da je nakon toga popravka moguća bez saglasnost potrošača. Takvo tumačenje je protivzakonito, i to je već potvrđeno u sudskoj praksi u nekoliko presuda. 

Pravila vezana za rok od dve godine, koliki je period za koji trgovac odgovara za nesaobraznost, niau limitirana cenom, a ni vrstom prozvoda, a  Miladen Alfirović ukazuje na to da se za vrednost robe do 500.000 dinara ne plaća sudska taksa na tužbu i presudu.

„Za proizvode za koje se može odrediti dužina trajanja, saobraznost se određuje spram roka trajanja koju ističe proizođač – poput prehrambenih proizvoda, rezervnih delova, potrošne robe... Kod takvih proizvoda rok trajanja je kraći pa se, naravno, ne može primeniti rok od dve godine“, kaže Alfirović.

Po njegovim rečima, trgovac/prodavac odgovara za nesaobraznost proizvoda u roku od dve godine od trenutka kupovine. Ukoliko se, iz bilo kojeg razloga, pojavi nesaobraznost proizvoda u prvih šest meseci od kupovine, potrošač ima pravo na nekoliko opcija, odnosno proizvod se može uputiti na popravku, može biti zamenjen, moguć je i raskid ugovora, zapravo povraćaj novca, a ima i mogućnost da se umanji cena. Posle roka od šest meseci potrošač ima pravo da se njegova reklamacija reši na dva načina – popravkom ili zamenom za nov proizvod.

„U roku od dve godine, bez obzira na to da li je reč o periodu do šest meseci ili je u pitanju poslednji dan roka, prilikom reklamacije proizvoda neophodna je saglasnost potrošača da bi se kvar ili bilo kakva nesaobraznost rešavala popravkom, odnosno popravka nije moguća bez pismene saglasnosti potrošača. I u slučaju da se potrošač nije izjasnio šta želi – popravku ili zamenu proizvoda – trgovac ne može da ga uputi na popravku dok za to ne dobije pismenu saglasnost potrošača, a to naročito ne može uraditi ako se potrošač izjasnio da želi da mu se proizvod zameni“, kaže Alfirović.

On naglašava i da potrošači imaju pravo da, ako se nakon reklamacije, koja je otklonjena prvom popravkom, javi isti, ali i bilo koji drugi nedostatak, traže raskid ugovora i trgovac ima obavezu da kupcu vrati novac.

D. Mlađenović