Plac u Novom Sadu i do 400.000 evra, u Mitrovici 10.000
NOVI SAD: Vlasnici i naslednici koji su došli u vlasništvo placa na periferiji gradova i većih mesta prolaze raznoliko: tamo gde su blizu industrijskih zona ili puteva novih koridora, cene obično rastu, tamo gde toga nema, nude se gotovo budzašto.
Za koliko novca će određeni plac moći da se proda velikim delom zavisi od urbanističkih planova i regulacija. Cena placeva je vrlo raznolika.
Jedan od veoma skupih je plac na Klisi u Novom Sadu od 8.800 kvadratnih metara: nudi se po 408.890 evra. Glavna prednost je što je uz deonicu budućeg auto-puta koji će spojiti Beograd i Budimpeštu. Vlasnici koji ga prodaju nude ga kao odlično mesto za fabriku ili sličan biznis. To što je blizu auto-puta koji će se tek tu naći samo je prednost za budući lakši transport robe.
Koliko će plac blizu puta vredeti zavisi od toga šta se po urbanističkim planovima tu može naći. Kada gradnja puta počne, uz potrebnu dokumentaciju u planovima urbanista nalaze i se podaci o tome gde će biti benzinske stanice ili moteli i restorani za osveženje. Kome se posreći da je vlasnik parcele gde je predviđena takva gradnja, može dizati cene nebu pod oblake. Ostalima ostaje da zemljište prodaju po nižoj ceni ili da se nadaju da je tu predviđena gradnja industrijske zone te da će i cene njihovih kvadrata da polete.
U Zrenjaninu još čekaju da vide kuda će koridor da prođe i kada će gradnja obećanog puta početi. Zato i cene placeva i drugog zemljišta nisu otišle nebu pod oblake. Zrenjaninci imaju strpljenja i ono što su stekli čuvaju. Placevi se retko prodaju. Jedan od ređih koji agencija „Pragma” ima u ponudi je na periferiji, od tridesetak ari. Cena za tu površinu je 20.000 evra.
Najveća potražnja za placevima je u velikim gradovima. Tu investitori pažljivo prate i uži i širi centar, a i periferiju. Cene su raznolike, međutim, investitori se trude da vlasnike placeva, uz koje često ide i stara kuća za rušenje, plate novosazidanim kvadratima. No, i vlasnici tih nekretnina postaju sve probirljiviji: traže se garancije, novac. Posebno je to izraženo u Novom Sadu, gde je za novu gradnju veoma tesno. Zato vlasnicima ostaje da pregovaraju i traže odgovarajuću cenu, ali i kvalitet gradnje.
U Sremskoj Mitrovici cena placeva takođe zavisi od planova urbanista. Kada dolaze investitiori, i placevi koji se nađu u industrijskoj zoni dobijaju na ceni. Sada nije takav slučaj pa se ono što se nudi može kupiti već po 10.000 evra. Ponuda je slaba, očigledno, ko ne mora ne nudi plac na prodaju čeka cenu.
Vlasnicima placeva i sličnog zemljišta tako ostaje da pomno prate šta se događa na sednicama opštinskih skupština i ostalih organa koji donose propise koji regulišu urbanističke planove.
Često se mnogi od njih iznenade kada saznaju za koju namenu su njihvi placevi predviđeni. Mnoga od tih saznanja su veoma neugodna i nisu u skladu sa željama i planovima vlasnika, a ni cenom. Pri tome, opštinske vlasti promene ili nove regulacije daju na javnu raspravu. Međutim, vlasnici često pokazuju veoma malo interesovanja. Tek kada saznaju da je doneta odluka koja njima ne odgovara, kreću da je ruše, blokiraju put i slično. Tada je za promene obično prekasno. Zato je prva stavka ka dobroj ceni dobra inforimisanost.
D. Vujošević