Paprene provizije šalju čekove u prinudnu penziju?

Ti nameti mogu doneti i veći trošak nego kamate za platne kartice i kreću se i do 30 dinara mesečno po čeku koji nije poslat na naplatu. Plus, tu su i novi troškovi realizacije čeka ako stigne banci na naplatu. Zato svaki klijent koji podiže čekove i planira kupovinu na poček treba dobro da se raspita da li će imati dodatnih troškova.

Za sada je taj namet uvelo tek nekoliko banaka, ali kada se jedna doseti tako nečega, druge su brzo spremne da je slede, tako da će klijentima u bližoj budućnosti ostati da se raspitaju o funkcijama koje kartice imaju. Osim rivolvinga, većina banka nudi i instolment kartice, gde su troškovi niži. Ta usluga deli trošak u nekoliko rata i najsličnija je počeku.

Ček na poček odgovara trgovcima i potrošačima. Prvi tako izbegavaju proviziju na kartice. Ček takođe utiče na povećanje prometa jer se kod nas rokovi plaćanja protežu od 30 pa do čak 200 dana. Osim toga, međubankarskim sporazumom je u Srbiji predviđeno da su banke obavezne da isplate sumu po izdatom čeku onom ko ga je primio umesto novca. Kod kartica se, ukoliko nema novca na računu, plaćanje na terminalu odbije.

Potrošači su rado korisitli čekove i tako izbegavali kamatu, koja kod nas za kartice zna da bude paprena – i više od 20 odsto.Koliko je ček za pomenute dve kategorije imao prednosti, toliko je za bankare imao mana. Banke koje su došle na naše tržište trudile su se da ga izbace iz upotrebe  i zamene karticama jer su im čekovi krali kamatu od kartice. Banke osnovane stranim kapitalom obično su ga vraćale u upotrebu jer su klijenti bili spremni da odu u banku koja, osim kartica, daje i mogućnost plaćanja čekovima.

Osim većeg adminstriranja kod naplate nego kod kartica, ček ih je i koštao: štampanje čeka plaća se, u proseku, deset dinara i banke taj trošak obično prevale na klijente. Za klijente ta suma i nije bila neki problem. Troškovi provizije su veći: uz sumu od 30 dinara mesečno ukoliko se roba ili usluga plate na poček, na šest meseci dolazi se do sume od 180 dinara. Kada ček konačno stigne na naplatu, dodatno se plaća sto dinara za realiziaciju čeka. Tako će ceo trošak biti  280 dinara plus deset dinara za ček i eto 290 dinara. Zato klijent treba dobro da se preračuna u zavisnosti od sume koju plaća i vidi da li mu se više isplati kartica ili poček.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga obavezuje banke da klijentu predoče sve provizije i druge troškove pre nego što sklope ugovor. Zato klijenti kojima su uvedene provizije mogu da se žale ili da potraže pravdu na sudu. Treća i najrealnija mogućnost je da pogledaju koje kartice izdaje njihova banka i kakave su tu kamate, mogućnosti plaćanja u nekoliko rata i koje troškove to nosi, s kojim trgovcima, ugostiteljima i slično banka ima ugovore o posebnom pogodnostima. Jer, ma koliko da volimo čekove i da su počeci popularni, takva uloga čeka ne da nije poznata u svetu već je izumrla i u bivšim republikama SFRJ.

D. Vujošević

Nikad dosta



Kamate u Srbiji su pale a provizije porasle. Podaci Agencije za privredne registre govore da su banke na provizijama zaradile neto 35,5 milijardi dinara. Naredne godine suma mogla bi biti i veća jer bankari lako nalaze dodatne usluge na koje proviziju treba platiti. Ukoliko klijent kod banke menja paket-račun koji koristi i ide na varijnatu koja mu je povoljnija, to je dodatni trošak od bar 200 dinara.