PAD KUPOVNE MOĆI Po džepu najviše udarili mlečni proizvodi, meso, struja…
Kupovna moć građana Srbije u trećem kvartalu je bila slabija nego u drugom, pošto je za pokrivanje prosečne potrošačke korpe u trećem kvartalu bilo potrebno 1,18 prosečnih zarada, a u drugom kvartalu 1,16, objavio je Republički zavod za statistiku.
Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi, za njeno pokrivanje je i u trećem i u drugom tromesečju bilo neophodno izdvojiti 0,61 prosečnih zarada.
U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos zarade bez poreza i doprinosa i prosečne potrošačke korpe ukazuje na rast kupovne moći, pošto je u trećem kvartalu prošle godine za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo neophodno 1,19 prosečnih zarada.
Odnos minimalne potrošačke korpe i zarade nepromenjen je u odnosu na isti period prethodne godine.
Posmatrano po gradovima, u trećem kvartalu 2023. godine, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Novi Sad i Niš, dok je Kragujevac na nivou nacionalnog proseka. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.
Nakon prva tri kvartala 2023. godine, prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena iznosio je 13,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
I u trećem kvartalu, kao i u prvoj polovini godine, na rast cena najviše su uticali mlečni proizvodi, povrće, meso, struja, hleb, žitarice i ogrev.
U analizi „Trendovi, III kvartal 2023” navodi se da je međugodišnji rast cene hrane u prva tri kvartala 2023. od 22,3 odsto bio najviše određen rastom cena mlečnih proizvoda za 33,9 odsto. To jest rastom cena jogurta, voćnog jogurta, sa dodatkom žitarica, kefira i slično, svežeg sira svih vrsta i punomasnog mleka, učestvujući u ukupnoj strukturi rasta cena sa 12,4 odsto.
U prva tri kvartala ove godine, međugodišnji rast cena hleba i žitarica bio 18,4 odsto.
Ova poskupljenja najviše su generisali skok cena belog hleba, slanih grickalica, slani štapići, smoki, perece, ribice i slično, kao i testenine svih vrsta. Ovi proizvodi učestvuju u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica sa 57,2 odsto.
Iako je međugodišnji rast cene povrća, od 32,6 odsto, postepeno usporio u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine, i dalje je najviše bio određen cenom crnog luka, krompira, naročito crvenog, paprike, šargarepe i paradajza, koji čine jezgro rasta cena povrća u prva tri kvartala 2023., dok je jedini deflatoran uticaj imala cena belog luka.
Kada je reč o međugodišnjem rastu cene mesa u prva tri kvartala 2023. od 16,2 odsto, ona je najviše bila određena rastom cene svinjskog mesa bez kostiju, slanine, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, sa ukupnim učešćem u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prva tri kvartala 2023. od 41,6 odsto.
D. Mlađenović